#420: -

Rekli ste sustinu koju niko nije spoznao a koja je unistila nauku a to je da su publikovani radovi jedini rezultat bavljenja naukom.

Naucni radnici su postali masine za publikovanje radova i sabiranje bodova  sa rezultatima kojima se sami sebi dive a ponekad i komsiluk. Gde je pragmaticnost, siri drustveni i nacionalni interesi? Ovakav model projektnog finansiranja je neodrziv i za bogatije drzave.

Gospodo tvorci peticije i potpisnici, podignite glavu sa ekrana i vidite stvarnost. Svi smo mi naucno stado, a dok je ovaca bice i dzempera.

#421: - Re:

Biće i makaza za šišanje :)

#421: - Re:

Poštovani, za zaprepašćenje je da tako jednostavnu istinu koju ste izrekli do sada je spoznao mali broj ljudi, a neki ni sada. O državi ne govorim, jer je diskutabilno da li je imamo. Ako gledamo nauku, nemamo je. Zar je teško shvatiti običnom umu da, kada se nešto finansira iz budžeta, na državnom nivou, onda mora da se postavi tema, okvir istraživanja, vrlo konkretno, broj koji to realizuje, i rok završetka. I van toga ništa. A na kraju, primena svega toga. U društvenim naukama, naprimer, izdavanje opsežnih knjiga, koje bi bile podložne sudu naučne javnosti, a zatim našle svoje mesto u bibliotekama, muzejima, arhivima, školama. Za sada, malo šta od toga ostane, ostalo se baca kao smeće. Ako se ne baci, trune. Da li znate da su pravopisi, mnogi rečnici, gramatike, radili (vrlo uspešno) pojedinci, entuzijasti, van instituta. Da ne bi njih, vrednih, uspešnih i stručnih, malo šta od jezika bi imali. Sve ovo se vidi "golim" okom. Ali, kao i sve ostalo (naročito obrazovanje) i nauka je podređena mediokritetima, uspešnih samo u namicanju što više para, sa malo rada. Genijalci!