ZA SPAS PREDUZETNIKA, MALIH PRIVREDNIKA I RADNIKA U PRIVATNOM SEKTORU

Slika_peticija.jpg

Mali privrednici su godinama svedoci da je poslovni ambijent takav da su šanse za uspeh svakog malog privrednika minimalne. Svi mi dobro znamo koliko je teško započeti novi posao i koliko energije i odricanja je potrebno da bi jedan mali posao stao na noge i zaposlio nove ljude. I pored toga danas u Srbiji ima 402,083 privrednih subjekata od čega 270,919 preduzetnika. Samo preduzetnici zapošljavaju 377,439 ljudi! Privredna društva zapošljavaju oko 1.171.890 radnika. 

Znači da se slobodno može reći da 1.5 miliona ljudi radi u privatnom sektoru!

Tražimo da država promeni odnos prema malom privredniku, da nedvosmisleno podrži privatni sektor i da počne da tretira malog privrednika sa poštovanjem koje zaslužujemo. Da bi ostatak ekonomije funkcionisao država mora da se ponaša partnerski prema domaćem privredniku jer ako domaća preduzeća prestanu sa radom lančanom reakcijom će biti srušena ekonomija cele zemlje i javni sektor neće imati od čega da živi, a javni sektor čine i naši zdravstveni radnici i prosvetni radnici, a ne samo birokrate kojih ima previše.  

Zbog svega navedenog  pozivamo vas da nam se pridružite u borbi za bolji status, potpišete „Peticiju malih privrednika“ i pridružite se našoj borbi za budućnost malog privrednika!

Naši zahtevi su da sistem bude dvosmerno obavezujući, a ne po principu „Vi morate sve ili ćemo vas uništiti našim represivnim merama, a država ne mora ništa“.

  • Otpis doprinosa i poreza za isplaćene minimalce jer je to mera koja je bila usmerena za očuvanje radnih mesta, a uslovljena je neotpuštanjem do oktobra što je veliki teret na račun poslodavaca koji u vreme krize nemaju posla.  

 

  •  Plan podrške ugroženim sektorima.

 

  • Osnivanje „privrednog punkta“ kojem će se predstavnici malih privrednika obraćati za odgovore. Punkt da bude dužan da odgovara na nedoumice malih privrednika i njihovih predstavnika u kratkom roku i nedvosmisleno.  Odgovori koji se dobiju da budu obavezujući za sve ostale državne institucije.

 

  • Ukidanje kategorije „akontacija poreza na dobit“ jer mi nismo vidovnjaci da znamo unapred da li ćemo biti u dobiti ili gubitku. Gde to ima da država naplaćuje unapred porez za koji se ne zna da li će postojati uopšte?!

 

  • Naplata PDV-a po naplati, a ne po izdavanju fakture. Zašto mi avansno finansiramo državu za nešto što nije sigurno da će biti naplaćeno?! Kojim mehanizmima nas država štiti da naplatimo isporučeno? Za vreme krize smanjiti pdv na 15%, a na hranu i sredstva za dezinfekciju na 10%.  

 

  • Ukidanje parafiskalnih nameta kao što je naknada za natpise iznad radnji  za koje se traži tehnički projekat i godišnja taksa od min 80,000 rsd! Kako radnja da radi ako na njoj nema naziva?

 

  • Ukidanje godišnje članarine PKS-u koja je zakonom nametnuta. PKS nam šalje fakture za svoje nepostojeće usluge, a ne radi apsolutno ništa za malog domaćeg privrednika! Još jedan parafiskalni namet!

 

  • Stopiranje novih nameta za vreme krize i ponovno razmatranje vrste i svrhe istih. Da li je vreme da se u sred krize, kad je  većina  malih privrednika ostala  bez posla,  primenjuje naplata takozvane ekološke takse od minimum 5,000 rsd po privrednom subjektu (ide i do 2,000,000) koja je u svom sadašnjem obliku čist parafiskalni namet jer se troši za sve samo ne za ekologiju i to još retroaktivno za 2019 godinu!

 

  • Transparentnost trošenja sredstava koja se naplaćuju od malog privrednika. Da nam država, na naš zahtev, podnosi izveštaj gde se troši novac od taksi (npr od ekološke takse) i šta mi konkretno dobijamo za plaćeni iznos. Gde se troši novac od naplate mesta za bašte pošto na javnim površinama nema čak ni kanti za đubre.

 

  • Da su institucije na usluzi malom privredniku i obavezne da obaveštavaju male privrednike o promenama regulative i novim uredbama. Da su obavezne da daju odgovor na pitanja, a ne da kao papagaji ponavljaju „mi nismo nadležni“ , da se ne javljaju na telefone, da ih mrzi da žive , a kamoli da rade, jer mi radimo i za njih i od našeg rada živi birokratski sektor.

 

  • Da nam sistem ne zavisi od slobodnog tumačenja inspekcija i šalterskih radnika.  Urediti poresku politiku mnogo preciznije kao i zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. 

 

  • Koordinacija između inspekcija i sankcionisanje lažnog prijavljivanja, a ne da inspekcije dolaze po sto puta po zlonamernim prijavama, troše vreme i novac i nama i državi.

 

  • Da se  poreski inspektori ne koriste kao reketaši. Njihova uloga je da pomognu da se uvede red i da kontrolišu da svi imaju jednake uslove za rad. Tražimo da svaki inspektor ima prevashodno savetodavnu ulogu i obavezu da prvo ukaže na propuste i ostavi razuman rok da se propusti otklone, pa tek onda da ima pravo da primeni sankciju.  To treba da važi za sve poreske kontrole jer su zakoni i uredbe namerno pisani jezikom koji ostavlja prostor za slobodno tumačenje svakog inspektora i služe kao sredstvo za iznuđivanje  i kao sredstvo obračuna.

 

  • Represivne mere usmeriti ka suzbijanju sive ekonomije i nelojalne konkurencije

 

  • Preispitati minimalne uslove za rad malih privrednika. Smanjiti papirologiju i birokratiju, a skoncentrisati se na suštinu. Bez nametanja vrste saradnika tako što se licenciraju „podobni“.  Svi obavezujući parametri za rad neke branše moraju biti jasni, unapred dostupni sa svim troškovima i to na jednom mestu prilagođeni veličini preduzeća. U suprotnom država nema prava da traži primenu istih.

 

  • Ista primena zakona za sve, a ne selektivno na podobne i nepodobne.

 

  • Da domaći privrednik ima iste uslove kao strani investitori. Svako od nas može da napravi fabriku kad uzme 10,000 evra po radnom mestu i dobije džabe zemljište! Prestanite da nas promovišete kao jeftinu radnu snagu!  

 

  • Doprinosi i porezi da se plaćaju srazmerno radnom vremenu. Zašto nas država sprečava da radimo na 10 različitih mesta u jednom mesecu? Ili da radimo više ili manje sati dnevno, ako nam tako odgovara?

 

  • Nezakonita naplata poreza i doprinosa za osnivače putem formulara ODO za osnivače koji nisu u radnom odnosu.Samo za osnivače koji su u radnom odnosu bi trebalo da se plaćaju porezi i doprinosi uz zaradu,a ako toga nema onda ne bi trebalo da ima ni poreza i doprinosa.Država mora ostaviti na slobodnu volju osnivačima privrednih društava da odluče po tom pitanju.U drugim državama ovaj namet ne postoji,u svakom slučaju ovo je vrsta parafiskalnog nameta koji nije prihvatljiv.

 

  • Ukinuti radna mesta u javnom sektoru na kojima su zaposleni ljudi koji ne dolaze na posao već služe za partijska uhlebljenja. Gde je moral tih ljudi? Kako mogu da uzmu novac koji znaju da nisu zaradili, koji je otet od privrede?

 

  • Zasto preduzetnik koji sebi isplacuje platu, placa doprinose 80% na isplacenu zaradu? Zasto je pdv prijava koja je bila na jednoj strani sada na 7 strana? Ceo svet smanjuje papirologiju a mi je povecavamo. Zasto u reprogramu poreskih dugovanja ljudi placaju zdravstvo kada u trenutku duga nisu imali overene zdravstvene knjizice i nisu mogli da koriste zdravstveno osiguranje a sada placaju nesto na sta nisu imali pravo?!

 

  • Zašto majke preduzetnice sa trećim detetom, jedine nemaju pravo na dve godine odsustva, nisu im plaćeni porezi i doprinosi,nemaju platu i nemamju prava na porodiljsko odsustvo! A žele da čuvaju decu moraju da ovlaste poslovođe što se dodatno plaća. Da se majke preduzetnice izjednače sa majkama u ostalim sektorima! 

 

  • Smanjiti poreze i doprinose na zarade! Gde ima u uređenim državama da se uzima 68% od plate! Najviše smanjiti na minimalne zarade jer nije u redu da od 50,000 rsd država uzme sebi 17,000, a radniku ostane 33,000. Plate do 90,000 bruto ne treba oporezivati više od 10%, ako želimo da dignemo standard . Smanjiti poreze na ugovore o delu i ugovore o radu!

Državo probudi se, nezaposlenost raste, cene na malo rastu, izvoz se smanjio, srpska preduzeća su sve nelikvidnija! Jedino privreda može da održi ekonomiju, budžet i broj zaposlenih.  Teret krize pada na male privrednike, a  bez malih privrednika nema ekonomije, nema plata za javni sektor, nema radnih mesta, nema napretka!  

 

U organizaciji predstavnika malih privrednika

“Zaštitnik malog biznisa Srbije“

Kontakt za sve zainteresovane da se pridruže našoj inicijativi  i podrže našu borbu zastitnik.mbs@gmail.com

Pronadjite nas i na facebook-u: FB grupa: Zaštitnik malog biznisa Srbije

18.07.2020.


Udruženje malih privrednika "Zaštitnik malog biznisa Srbije"    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Udruženje malih privrednika "Zaštitnik malog biznisa Srbije" da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Molimo da imate u vidu da odgovaranjem na ovu poruku ne možete potvrditi da ste dali svoj potpis.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook