Петиција за именовање Драгослава Бокана за члана савета Филолошког факултета Универзитета у Београду
Ми,
испод потписани грађани Републике Србије, подржавамо именовање редитеља, књижевника, есејисте, врхунског интелектуалца и сјајног говорника Драгослава Бокана за члана савета Филолошког факултета Универзитета у Београду, због његових бројних људских и интелектуалних квалитета.
Како је написао уважени проф. др Дарко Танасковић (Филолошки факултет) - "Драгослав Бокан је без сумње већ дуже време једна од најобразованијих, најсвестранијих, најоригиналнијих, најживописнијих, а истовремено некако чудно скрајнутих личности на друштвеном и културном простору Србије."
Рођен је у Београду, 15. фебруара 1961. После завршене XI београдске гимназије (1979.), уписао је, исте године, филмску и ТВ режију коју је дипломирао (1985.) на Факултету драмских уметности у Београду.
Подсетићемо на велики допринос Драгослава Бокана нашој култури:
Писао је филмске критике за читав низ наших часописа (1987./1991.).
Издавач је новог издања и поправљеног превода књиге Томаса Карлајла О херојима (Београд, 1988.).
Почетком 1991. запослио се у Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ) као уредник специјалних издања.
Режирао је серију дугометражних уметничких документарних филмова о средњовековним српским манастирима на Косову и Метохији (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Царски Призрен), за Телевизију Београд (1988./1991.).
Био је редитељ серије научног програма РТС-а, Империја енергије, као и серијала уметничких биографија за Телевизију Нови Сад о: Николи Кусовцу, Радмили Бакочевић, Бојану Суђићу, Радославу Петковићу, Драгошу Калајићу, Драгану Великићу, Синиши Ковачевићу, Светлани Стевић, Мерими Исаковић..., те већи број музичких видео-спотова и радова из других жанрова филмске и телевизијске продукције.
Био је главни и одговорни уредник часописа Нове идеје (1991.), Наше Идеје (1992./1993.), Лепа Србија (2002./2004.), Водич за живот (2011./2013.)…
Његов пројекат Лепа Србија био је добитник годишње награде Удружења маркетиншких стручњака Србије (за 2002.).
Осмислио је (2008.) велику маркетиншку кампању билборда за Министарство за КиМ Републике Србије са изабраним цитатима Шарла де Гола, Винстона Черчила, Џорџа Вашингтона, Абрахама Линколна, Џона Кенедија, Вилија Бранта…
У издању „Сужбеног гласника”, осмислио је и режирао дванаест звучних књига (2010./2012.): изабране текстове Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Иве Андрића, Јована Јовановића Змаја…; Молитве на језеру, Николаја Велимировића, Благо цара Радована, Јована Дучића, Време смрти, Добрице Ћосића, Моје успомене, Живојина Мишића, Чујте, Срби, Арчибалда Рајса…, уз три посебне Антологије (епске народне, родољубиве и лирске поезије), које је приредила проф. др Мирјана Д. Стефановић…
Написао је и објавио велики број есеја, анализа, студија, новинских колумни и текстова, па је 2012. изабран за Најбољег колумнисту у Србији, по избору часописа The Men (у категорији „Man of the year”).
Уредник је књиге есеја Владимира Меденице Одрази усребрном огледалу (Београд, 2014.).
Његова монографија „Политика: мит, хроника, енциклопедија” освојила је диплому „Златни печат” на Београдском сајму књига 2008. године.
Добитник је годишње награде часописа Збиља (за 2015.).
Одржао је велики број предавања (посебно на православно-теолошке теме, а са акцентом на руске боготражитељске философе „Сребрног века”).
Стални је сарадник часописа „Еко кућа” и један од оснивача београдског Центра за стратешке пројекте.
Председник је Института за националну стратегију.
Члан је Удружења књижевника Србије.
БИБЛИОГРАФИЈА
КЊИГЕ:
Огњени љиљани, Београд 1998.; културолошка студија (на тему „односа речи и слике” на Западу, од елизабетанских реформи до половине XX века),
Портрет младог дендија или Меланхолична шетња по елизабетанском пејзажу, Београд 2000.; иконолошка студија (о епохи елизабетанске ренесансе),
Београд, град тајни, Београд 2004.; монографија (на 1008 страна),
Нови Сад: од вароши до града, Нови Сад, 2005.; монографија на српском и енглеском,
Косово је срце Србије, Београд 2008.; прва икада објављена монографија о Косову и Метохији,
Политика: Мит, хроника, енциклопедија, Београд, 2008.; монографија о издавачкој кући „Политика”,
Јунаци српског устанка I и II, Београд, 2004. под пеудонимом Вук Деветак); илустроване збирке прича за децу,
Србија на првом месту, Београд, 2022.; изабрани есеји из српске војне и културне историје (са предговором др Дарка Танасковића)…
ПРЕДГОВОРИ И ПОГОВОРИ (изабрано):
Побуна против модерног света, Београд, 2006.; поговор српског превода књиге Марка Сеџвика „Против модерног света”…
У огледалу, Београд, 2008.; текст (на српском и енглеском) уз ДВД „Огледало” Дивне Љубојевић,
Скривене тајне филмске поетике Срђана Драгојевића, Београд, 2015.; поговор књизи Срђана Драгојевића „Пре него што црвима кажем здраво”…
Драгослав Бокан се најлепшим могућим српским језиком обраћа нама, Србима који цене породичне, људске и светосавске вредности, патриотама, какав је и сам. Лепота говора коју негује је нешто што би требало да се негује баш на Филолошком факултету.
Због свега тога мислимо да је савет Филолошког факултета право место на којем интелектуалац и културни радник Драгослав Бокан може да да велики допринос.
Љиљана Бјелица Kontaktirajte autora peticije