Предлог за измену поступка полагања Правосудног испита у Републици Србији

Поступак полагања правосудног испита, који се тренутно примењује а регулисан Правилником о програму правосудног испита (,,Сл. Гласник РС,, бр. 51/97) и Правилником о полагању правосудног испита (Сл. гласник РС", бр. 14/98 и 88/2008) показао се као застарео, неефикасан, несврсисходан.  

По самом Закону о Правосудном испиту ("Сл. гласник РС", бр. 16/97) ,,На правосудном испиту проверава се стручна оспособљеност за обављање функција и послова за које је законом или другим прописом као услов предвиђен тај испит,, односно провера ПРАКТИЧНОГ И ПРИМЕЊИВОГ ПРАВНИЧКОГ ЗНАЊА а не поновно испитивање теориjског знања из испита које је кандидат већ полагао током основних студија и за које је оцењен позитивном оценом.  

Имајући у виду претходно, у тексту који следи предлажемо конкретне измене и допуне прописа којима се уређује полагање правосудног испита:  

1.ИЗМЕНА ПРАВИЛНИКА О ПРОГРАМУ ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА

Први предлог, изменити правилник о ПРОГРАМУ ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА тако да он у целини од првог до последњег члана односно од Наслова ,,Уставно право и правосудно организационо право,, па све до наслова ,,Радно Право,, у потпуности буде ПРИЛАГОЂЕН ПОЗИТИВНИМ ПРОПИСИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.  

2.УСКЛАЂИВАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ И ПРАВНИХ ИЗВОРА

Члан 3. Правилника о програму правосудног испита (,,Сл. Гласник РС,, бр. 51/97)  који датира из 1997. године, одређује да су правни извори наведени у овом правилнику обавезни што значи да би језичким тумачењем неизмењен садржај који се односи на актуелне прописе у време доношења правилника био обавезан за припремање Правосудног испита.

Став 2. овога члана није довољан да се само на основу њега кандидати припремају учећи и проучавајући најновије изворе који настану након ступања овог правилника на снагу. И први и други став члана 3. морају и могу да опстану али се НЕ МОГУ ОДНОСИТИ НА ПРАВНИ СИСТЕМ НЕПОСТОЈЕЋЕ ДРЖАВЕ ВЕЋ ЈЕДИНО И САМО НА ПРАВНИ СИСТЕМ ПОСТОЈЕЋЕ ДРЖАВЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ УСТАНОВЉЕН УСТАВОМ 2006 ГОДИНЕ.  

Изменама Правилника о програму правосудног испита ("Сл. гласник РС", бр. 51/97) потребно је прецизирати: ГРАДИВО И ПРАВНЕ ИЗВОРЕ као и правну књижевност за полагање правосудног испита тако да они буду ЈЕДИНСТВЕНИ и важећи за све одборе. Сви одбори у том случају били би дужни да се придржавају ових извора. Посебно за правну књижевност (Приручници и слично) потребно је ОБЕЗБЕДИТИ ПРЕЦИЗНОСТ И ЈЕДИНСТВЕНОСТ ИЗВОРА другим речима правна књижевност која се препоручује мора бити ЈЕДНАКО ВАЖЕЋА ЗА СВЕ ИСПИТНЕ ОДБОРЕ односно сви испитни одбори морају уважавати ИСТУ ПРАВНУ КЊИЖЕВНОСТ. Испитивач једног од одбора тражи одређени приручник а испитивач у истом предмету у другом одбору тражи од кандидата да се припремају из другог приручника. Овакво понашање испитивача је недопустиво, отежава припремања а донекле и обесмишљава правосудни испит.    

3. ФОРМУЛИСАЊЕ ИСПИТНИХ ПИТАЊА

Формулисањем испитних питања која  важе за све испитне одборе још више би се уједначили критеријуми који су потребни за полагање правосудног испита. На овај начин кандидати би били темељетије, боље припремљени за будуће успешно обављање своје стручне праксе у различитим областима права. Испитна питања би требало бити креирана тако да се њима у потпуности обухвати оно што је најбитније и најважније у свакој грани прави, како оно што ту грану права разликује од других тако и оно што представља разраду начела и принципа у конкретним правним ситуацијама, уместо испитивања и проверавања искључиво теоријског знања које је већ оцењено током основних студија. Довољну основу за формулисање питања представљају наслови поглавља и других мањих појединих делова прописа тако да у креирању питања треба најпре од њих почети. Испита питања би требало да се ажурирају на свака 2 месеца како би пратила измене важећих закона.  

4. УКИДАЊЕ ЗАБРАНЕ ПОЛАГАЊА ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА У ОДРЕЋЕНОМ ВРЕМЕНСКОМ РОКУ

Забрана поновног полагања правосудног испита (6 месеци и 2 године) нема апсолутно никакву сврху осим БЕСМИСЛЕНОГ КАЖЊАВАЊА кандидата због неположеног правосудног испита те  са наведеног предлажемо следеће измене: Кандидат који је правосудни испит полагао и није положио, може испит поново полагати, поновним полагањем оних испитних предмета које није положио приликом претходног полагања правосудног испита, када истекне месец дана од дана када је полагао правосудни испит. Забраном од 6 месеци а потом и 2 године кандидат се ставља у неповољан положај, јер на тај начин може бити угрожена нпр. eгзистенција кандидата јер се непотребно продужава време уписа у именик адвоката, може доћи до губитка постојећег запослења, што све додатно ствара осећање несигурности и страха код кандидата.  

5.  ПРИЗНАЊЕ ПОЛОЖЕНИХ ИСПИТА НА ПРАВОСУДНОМ ИСПИТУ

Испити који се полажу на правосудном испиту, кандидати су већ положити на основним студијама. Кандидати који су одређене испите положили приликом полагања правосудног испита не би требало да имају обавезу поновног полагања тих испита у случају неуспешног полагања правосудног испита. Правосудни испит се састоји из обавезе полагања седам предмета од којих је потребно положити свих седам испита одједном или из два пута, с тим да је предуслов за други излазак полагање четири испита приликом првог полагања, то јест, давање услова.  У случају неуспешног полагања правосудног испита од кандидата се захтева поновно полагање испита који су већ положени приликом првог изласка на правосудни испит. Овакво тренутно решење није сврсисходно јер је кандидат већ показао своје знање из предмета који је положио, те захтев да се поновно полаже предмет који је већ положен супротан суштини полагања правосудног испита, а то је провера знања кандидата. Ако је кандидат већ једном показао своје знање положивши испит из одређеног предмета, није правично, целисходно, чак је и апсурдно захтевати од њега да поново полаже исти предмет који је већ једном на правосудном испиту положио. Овде не би требало примењивати правило све или ништа које нпр. Стране у пословном односу могу успoставити уговором али ово правило не може да важи код оцењивања знања односно НЕ МОЖЕ СЕ ТВРДИТИ ДА КАНДИДАТ НЕ ЗНА ОНО ШТО ЗНА, ЗАТО ШТО НИЈЕ ЗНАО ОНО ШТО НЕ ЗНА.

 

6. ИЗМЕНА ПОСТУПКА ПОЛАГАЊА ПИСМЕНОГ ДЕЛА ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА

На основу Правилника о полагању правосудног испита (Сл. гласник РС", бр. 14/98 и 88/2008) кандидату се предају припремљени задаци од стране испитивача из области грађанско и кривично право, с обзиром на обимност ових области кандидат се ставља у стање неизвесности и додатног стреса. Многи од кандидата који су пријавили полагање правосудног испита немају ПРАКСУ у састављању пресуда и решења због рада у различитим адвокатским канцеларија, привредним друштвима, државним институцијама што додатно отежава њихов положај. Горе наведни проблем би се решио састављањем ЗВАНИЧНЕ ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА из грађанске и кривичне материје који могу доћи у обзир на полагању писменог дела правосудног испита. Збирка би требало да садржи најучесталије примере из свакодневне судске праксе са циљем да се кандидати детаљно упознају са принципима писања правних аката као и да ти примери представљају уједначену праксу састављања правних аката. Тиме би се будући правници са положеним правосудним испитом обучили да једнобразно решавају практичне правне проблеме што би временом довело до усклађивања правне праксе а тиме и отклонили узроци који доводе до неуједначених правних пракси.

7.МОГУЋНОСТ ИЗБОРА ИСПИТНОГ ОДБОРА  

Из разлога неуједначене оцене квалитета знања кандидата потребно је дати могућност избора испитног одбора кандидатима који приступају полагању правосудног испита. Тиме би се кандидати могли опредељивати пред којим испитним одбором ће полагати правосудни испит што би временом довело до уједначавања оцене квалитета знања кандидата пред било којом комисијом. Тренутно, комисије имају различите критеријуме што не доводи до једнаких шанси за кандидате приликом полагања правосудног испита, а што је само по себи противно правичности приликом провере знања кандидата на правосудном испиту.  

8. ИЗМЕНА РАСПОРЕДА ПОЛАГАЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ ИСПИТА

На основу члана 8. Закона о правосудном испиту Усмени део правосудног испита одржава се по правилу у једном дану. На молбу кандидата која се подноси уз захтев за полагање правосудног испита, одобриће се да кандидат усмени део испита полаже у два дана. Овако формулисано ,,правило,, не оставља кандидату довољно времена између полагања испита из појединачних предмета. Испитни рок за полагање правосудног испита, који траје неколико дана у месецу, несразмерно је кратак обиму материје коју кандидат треба да савлада. Што доводи до конфузије и додатног стреса код кандидата. Временски оквир између полагања појединачних испита треба да износи седам дана. Тиме би се кандидату дало довољно времена да утврди материју сваког појединачног испитног предмета. Што би довело до бољег и темељнијег утврђивања и савладавања односне материје, а то би заузврат произвело већи квалитет знања кандидата што је само по себи циљ правосудног испита.  

9.ОМОГУЋАВАЊЕ ПОЛАГАЊА ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА У ГРАДУ НИШУ

Место полагања Правосудног испита требало би да постоји и у граду Нишу. Кандидатима са пребилавиштем на територији јужних округа Републике Србије представља проблем, како финансијске, тако и логистичке природе да приступе полагању Правосудног испита у Београду или Новом Саду, чиме се доводе у неповољнији положај у односу на кандидате из других округа Републике Србије.  

Сви предлози учињени су са циљем да се правосудни испит преформулише у испит знања и стручности а не испит среће и бесконачног учења правних норми напамет. Правосудни испит има за циљ да провери оспособљеност кандидата за самостално, креативно и успешно обављање свих послова у правној струци. Немогуће је очекивати да се правосудни систем у Републици Србији побољша ако се испит, који је неопходан за обављање високих правничких функција, не измени и то на начин да се кандидати, приликом припремања за полагање правосудног испита, усмере у правом смеру решавања конретних проблема са којима се суочава правосудни систем Републике Србије.  

Потпишите ову петицију како бисмо унапредили поступак спровођења правосудног испита а тиме и побољшали целокупни правни систем Републике Србије јер од свих нас зависи какво ће нам бити правосуђе.  


Асоцијација правника АЕПА    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Асоцијација правника АЕПА da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook