Петиција за подизање споменика јунаку Тодору Кадићу
На Тројчин дан 1854. године под Острогом књаз Данило и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака и жена. Међу њима је била и сестра Тодора Кадића, коју је лично отео књаз Данило, а она је већ била удата за попа Пунишу Павићевића. Када су дознали шта се десило, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак, књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио.
Aвгуста 1860. године у Котору, Тодор Кадић је у освети убио Књаза Данила.
Након Которског убиства, наређена је истрага Кадића и оних који су им род или су им помагали.
БИТНО је напоменути да псеудоисторичари негирају непочинство црногорског књаза, те оптужују Кадића да је као инострани политички плаћеник извршио атентат, не би ли дестабилизовао државне прилике у тадашњој Црној Гори. Овакве небулозе и морални суноврат дозвољавају себи управо они који правдају покољ дјеце и невиних људи које је по наредби књаза Данила Мирко Петровић извршио у Похари Куча. Кучи и Бјелопавлићи памте, не дозволите да се историја заборави, јер то значи да се заборављају жртве и да се афирмишу злочини.
Према најмањим бројкама, исте ноћи када је убијен књаз у Боану је побијено двадесет и троје Кадића. Код других аутора, тај број достиже деведесет троје страдалих само у првом дану. Због страха од одмазде су се расељавали, тј. нису се враћали на Боан, осим у изузетним приликама, кришом и на кратко.
Кадићи су да би спасили потомство мијењали презимена, али и вјероисповијест, но, иако је наређено да се сви побију не би ли им се траг утро, вријеме је показало да су они који су страдали невини, бранећи част и правду, награђени Божијом милошћу - захваљујући којој су и дан-данас опстали.
Зато, потписом који дајете, споменик човјеку и јунаку, Тодору Кадићу, ће све да нас опомиње и подсјећа колико је важно бити моралан и праведан, чак и онда када то значи да полажете сопствени живот као жртву.
Нина Јововић Kontaktirajte autora peticije