Подршка иницијативи Покрета Срба Крајишника за Резолуцију осуди геноцида НДХ над Србима

Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, припадницима

вјерницима Српске Православне Цркве, током Другог светског рата

ПРЕАМБУЛА РЕЗОЛУЦИЈЕ

У циљу истинског сагледавања страдања Срба, неговања културе сјећања, памћења и одавања

помена невиним српским жртвама, сматрамо да је доношење Резолуције о геноциду у НДХ над

Србима припадницима вјерницима Српске Православне Цркве током Другог светског рата, који је

по свирепости и начину извршења незапамћен у савременој историји цивилизације, од највећег

значаја. Једини разлог за њихово потпуно уништење је што су Срби и што су православне

вере.Православни вјерници Српске Православне Цркве.

Геноцид над православним Србима у НДХ био је систематски планиран и провођен прогон и

истребљење православних Срба од дјетета у мајчиној утроби до непокретних стараца, не правећи

разлику по полу и годинама, од стране усташког режима у НДХ у периоду између 1941. и 1945

године. Геноцид је спровођен кроз мучењем, силовањем и погубљењем на лицу мјеста, пред кућом

и у кући, у њиви, на унапријед припремљеним мјестима за масовна погубљења без употребе

ватреног оружја, стрељања, у пећинама и бацањем у крашке јаме, у црквама, концентрационим

логорима, уништавањем и пљачкањем имовине, депортацијама, етничким чишћењем, присилним

преобраћањем у католике и Хрвате,уништавањем цркава и манастира, црквенога блага и црквених

књига, претварањем православних цркава и манастира у католичке, уништавањем споменика

културе, паљењем књига, мијењањем имена мјеста и улица, забраном ћирилице, укудањем

српских школа, и културних институција и спортских друштава...

На простору НДХ постојао је систем концентрационих логора, као логора за масовно уништење,

прије него у њемачком рајху. Јасеновац, Јадовно, Слано, Метајна.... су по начинима мучења и

убијања, монструозности превазилазили њемачке логоре. У НДХ су постојали, што је

незабиљежено у људској историји, и логори за дјецу у Сиску, Јастребарском, Лобограду...

Вршена су масовна покрштавања Срба православних у Хрвате католике под претњом смрћу. Под

покровитељством католичке цркве у Хрвата, дјеци су мењали идентитет и вјеру, правили су од њих

Хрвате и са новим идентитетом, именом и датумом рођења давали их на усвајање, након што су им

родитеље побили или их послали у логоре.

Геноцид над Србима је спровођен у складу са усташком великохрватском идеологијом Анте

Старчевића и Анте Павелића, а уз учешће комплетног државног апарата, војске, полиције, католичке

цркве, као посебан пројекат само за НДХ, јер је уништење Јевреја и Рома било по налогу нацистичке

Њемачке не само у НДХ већ у свим квислиншким државама. Као такав геноцид над Јеврејима као

Холокауст или Шоа и Ромима као Порајмос или Самударипен је осуђен.Због тога сматрамо, да је доношење једне овакове Резолуције од историјског и цивилизацијског

значаја у помен и сећање на оне који су изгубили своје животе само зато што су друге вјере и нације,

и опомена да се тако нешто никад и никоме више не деси.

Предлажемо да РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ

ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА гласи:

1. Народна скупштина Републике Србије утврђује да злочин над Србима извршен у Независној

Држави Хрватској од стране усташког државног апарата, на подручју данашње Републике

Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема, представљају смишљен и планиран геноцид како је

дефинисано Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеној 9. децембра 1948.

године, Резолуцијом 260 А(III) Генералне скупштине УН.

2. ЗАТИРАЊЕ (истребљење, погром, покољ, србоцид) као геноцид над Србима, вјерницима

Српске Православне Цркве је планско уништавање и брисање трагова њиховог постојања на

простору Независне Државе Хрватске.

3. Народна скупштина Републике Србије позива све државе потписнице Конвенције о

спречавању и кажњавању геноцида, да осудама овог геноцида допринесу помирењу,

успостављању трајног мира и спречавању да се такви злочини никада не понове.

4. Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу да се у року од шест мјесеци од

усвајања ове резолуције изврши допуна кривичног законика Републике Србије, којим ће се

порицање и релативизација затирања као геноцида извршеног над Србима припадницима

вјерницима Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској установити као

кривично дело, одговарајуће санкционисано.

5. Народна скупштина Републике Србије утврђује 28. април (може и дан кад је основан логор

Јадовно или дан кад је напуштен Јасеновац) као ДАН СЈЕЋАЊА на жртве геноцида, ДАН

ЗАТИРАЊА. На тај дан су 1941. године усташе извршиле у Гудовцу код Бјеловара први

масовни злочин над Србима у Независној Држави Хрватској.

6. Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу и овлашћује Владу Републике Србије

да на једном мјесту за све жртве ЗАТИРАЊА сагради Музеј Затирања Срба – Меморијални

центар или гробницу за све страдале Србе, као мјесто сјећања, сабрања, одавања помена и

истраживања страдања Срба у XX веку.

7. Утврђује се обавеза државних органа, јавних сервиса, просветних и културних институција да

израде планове и програме обиљежавања дана сјећања на жртве затирања, геноцидаизвршеног над Србима припадницима вјерницима Српске Православне Цркве у Независној

Држави Хрватској.

У свим основним и средњим школама на тај дан траба организовати час, у циљу упознавања

ученика са извршеним злочинима, објашњавањавати узроке и подизања свести о потреби

неговања мира, унапређења људских права, међурелигијске и међунационалне толеранције.

Црквеним звонима и сиренам позвати да све стане на минут и да се на тај начин ода помен

жртвама.

8. Народна скупштина Републике Србије захтева од Републике Хрватске и Босне и Херцеговине

да на достојан начин обиљеже, одржавају и обезбеђују сва места на којима су извршени

злочини, колективне гробнице, јаме, безданке и вртаче, логори, цркве и да омогући да се на

тим местима одговарајућим активностима одаје почаст и чува сјећање на жртве затирања.

9. Ова резолуција ступа на снагу осмог дан од дана од дана објављивања у ,,Службеном 

гласнику Републике Србије,,.

Миле Боснић    Kontaktirajte autora peticije