Улица Споменка Гостића у Граду Добоју

Покрећемо ову петицију са циљем сакупљања потписа да се у Граду Добоју покрене иницијатива да Споменко Гостић добије своју улицу.

Рођен је 14. августа 1978. године у Добоју.Уписао је основну школу, али је није завршио због рата.Са мајком је живио у селу Јовићи.Априла 1992. године изненада му је умрла мајка Милена, од срчаних проблема, јер није могла отићи у Београд на операцију, јер је пут кроз Посавину био блокиран од стране ХВ, ХВО, ТО БиХ.Након мајчине смрти Споменко наставља да живи са вољеном баком.Али у септембру 1992. године бака му гине приликом гранатирања села од стране АРБиХ.
Након бакине смрти Споменко је нашао уточиште код бораца ВРС.
Постао је борац 1. озренске лпбр ВРС и најмлађи борац ВРС.
Док је обављао повјерене задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен. У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. Али зла судбина не мирује, дана 20. марта 1993. године одвезао је храну борцима на положају на Висићима (посади ЗИС-а) у рејону села Јовићи.Сјео је са њима, и неколико тренутака послије долетјела је граната са положаја АРБиХ и пала међу њих.Споменко је погинуо са још 5 својих сабораца.
Указом предсједника РС Бошко Буха са Озрена посмртно је одликован Медаљом заслуга за народ.То одликовање 1997. године примио је његов отац Стојан.

Сматрамо да Улица Споменка Гостића у Граду Добоју, па и у осталим градовима Републике Српске не треба никог да вријеђа, првенствено мислимо на остале народе који осим Срба живе у Републици Српској, већ да то буде Улица која ће нас подсјећати на страдање дјеце у том несрећном рату.Да нас опомене и да се то више никад не понови.Споменко није погинуо као борац на првој линији фронта, већ као дјечак борац који је развозио храну по положају.

 


ВојскаРС    Kontaktirajte autora peticije