ОПТУЖНИЦА, ДОКАЗ И ПРЕСУДА МОНСТРУОЗНОМ РЕЖИМУ

Изложба У ИМЕ НАРОДА аутора др Срђана Цветковића и групе његових сарадника, чија поставка већ три месеца стоји у Музеју савремене историје на Тргу Николе Пашића у Београду, обелоданила је дуго прикривану истину о геноцидном злочину комунистичких власти у Србији у раздобљу од 1944. до 1953. године.

Закаснела сазнања о размери тога злочина нису, међутим, ни изблиза добила одговарајући одјек у јавности, нити су бар у приближно довољној мери утицала на државне органе Србије да предузму неопходне и неодложне мере да се на основу тих сазнања изврши снажан утицај на преоцењивање крупних догађаја из наше блиске прошлости, толико важних за наше даље равнање, сналажење и преживљавање. Личан херојски подвиг ауторског тима утолико је значајнији и већи што је изведен личним ентузјазмом и улагањем, без готово икакве материјалне и организационе потпоре и помоћи државних институција.

Осим осветљавања назначеног раздобља у којем су такозвани „ослободиоци“ на монтираним процесима, а најчешће и без икаквог суда, убили на десетине хиљада недужних грађана, ова изложба бацила је право светло и на целокупно ратно и предратно деловање комунистичког покрета у Југославији и посебно у Србији. Намеће се недвосмислен закључак да је реч о злочиначкој организацији којој су патриотски, антифашистички и еманципаторски слогани били само изговор да се зарад туђинских циљева докопа власти, пороби Србију и српски народ физички, ментално и морално осакати.

Део пропратних програма показао је, међутим, да су неке друге земље из бившег комунистичког лагера далеко одмакле не само у распознавању, именовању и правилној осуди комунистичке пошасти, него и у законској регулативи која прописује стручно истраживање злочина, идентификовање њихових починилаца и жртава те обележавање бројних стратишта и масовних гробница које су прогутале стотине хиљада недужних а зверски уништених живота. Посетиоци Изложбе у то су се уверили на примерима Пољске, Мађарске и Словеније. Запањујуће али и отрежњујуће делује подадак да је само у маленој Словенији обрађено и означено 650 таквих осведочења монструозности лажних комунистичких бораца за добро човечанства.

Зашто је у Србији до данас означено само једно такво место? Па чак и оно искључивом заслугом твораца ове изложбе! Зашто су и српски државни врх, и научне установе, и медији, чак и Српска православна црква, ову изложбу дочекали и испратили са нелагодом и снебивањем? Зар да се и даље прећуткује сада већ и обелодањен најмонструознији злочин над властитим народом, чији су се починиоци сити (богато) наживели и наумирали природном смрћу и чији бројни наследници и даље јашу на грбачи народа чију су кичму њихови непосредни преци сломили? Сви од реда дужни су да одговоре на та питања. Дотле, учесници и посетиоци овогисторијског догађаја имају пуно право да од надлежних захтевају

- да се држава Србија извини српском народу и другим народима који са њим живе због злочиначког и геноцидног понашања представника власти у државним органима у времену комунизма, - да се пронађе простор у којем ће се изложба У ИМЕ НАРОДА налазити као стална, али и допуњива, поставка, - да се одлуком Министарства просвете наложи свим школама у Србији да са ђацима изложбу посете и обезбеде им стручна објашњења, - да се у сагласности са научно доказаним истинама изврше бројна преиначења у школским, универзитетским, јавним и свим другим освртима на комунистичко време, - да се укину и промене идеолошки називи спортских, уметничких и других организација, називи улица и насеља и сл. - да се спроведе одговарајућа скупштинска процедура и установи законска регулатива која ће обезбедити трајно финансирање научних и других истраживања и дејстава ради откривања, идентификовања и рехабилитације жртава комунистичког терора у Србији и у земљама боравка српске емиграције, и проналажења, откопавања и обележавања стратишта и масовних гробница широм Србије.