Aleksa Janković iz Niša od malena je na pitanje odraslih šta ćeš biti kad porasteš, odgovarao – pilot. Odrastao sa mlađom sestrom uz brigu i vaspitanje majke Dragane (vaspitačica) i oca Bojana koji je ostvario ono o čemu je Aleksa maštao. Maštao je da leti visoko, da oseti slobodu koju daje nebo, da dotakne visine kao i njegov tata pilot. Voleo je i fudbal i muziku. U ranom tinejdžerskom dobu, dobija pažnju devojčica. Voleo je da se lepo obuče, da nosi dužu kosu. Okarakterisan je kao hiperaktivan. U školskim beleškama je pisalo da je umeo da peva na likovnom, dira venecijanere za vreme časa, šalje ceduljice drugarima. U školi su ga zlostavljali vršnjaci. Imao je potrese mozga, završavao sa longetom. Za osam meseci, tukli su ga osam puta. Vredjali, jurili, pretili. Roditelji su uporno tražili pomoć od škole i nadležnih. Nastavnici su ili govorili da će rešiti ili su okretali glavu. Tukli su ga oko škole, u školskom dvorištu, u samoj školi i na kraju su ga tukli i pred nastavnicima. Bio je 10. maj 2011. kada se Aleksa ubio skokom sa trećeg sprata. Sahranjen je sa pilotskom kacigom. 

Potpišite peticiju za Aleksin zakon, zaštitite vaše dete od vršnjačkog nasila.

POTPISI    Kontaktirajte autora peticije