Bitka za Kulturu Vlasotinca
Има ли наде за КУД „Синиша Јанић“ и културу?
Културно уметничко друштво “Синиша Јанић” Власотинце већ 80 година постоји и ради градску позоришну сцену. Удружење је основано 1946. године и дуго је у Власотинцу било једина организација која се бавила културом и организовањем културних дешавања. Настављач је делатности предратног удружења аматера основаног у оквиру Градске библиотеке и једно је од најстаријих у Србији. Мисија КУД-а се од оснивања није мењала: подршка младим талентима, развијање свести о важности културе у једној средини, васпитава омладину и децу, негује у омладини осећај за праве културне вредности и на тај начин их штити од погубних утицаја улице, естраде и масовних медија који промовишу акултуру, кич и примитивизам сваке врсте. КУД ради на учвршћавању познавање драмске, књижевне и музичке уметности. Данас у овом друштву делује неколико секција: за одрасле чланове, омладину и децу основношколског узраста. Чланови удружења су били учитељи основне школе, професори, музичари, аматери, судски чиновници, лекари, сликари, радници у администрацији, радници из привредних предузећа и ученици средњих и основних школа као и пензионери. Углавном, сви који су били у некој вези са културом и културно-просветним делатностима прошли су кроз секције КУД-а и били на неки начин део активности удружења. Из КУД-а су израсли многи драмски професионалци пореклом са ових простора. Навешћу најзначајнија имена. Покојни Богољуб Митић - Ђоша, Предраг Смиљковић – Тика Шпиц, Ђорђе Цакић – Мачак, Миодрг Крчмарик – професор сценског покрета на Глумачкој академији и познати српски глумац, Иван Јанковић – дипломирани глумац и многи други. Удружење деценијама има водеће место када су у питању културне активности и дешавања у граду и увек је у свакој културној манифестацији дало свој допринос. Најзначајније достигнуће КУД-а је освајање 1. места на Турниру духовитости 1977. године у конкуренцији највећих градова бивше Југславије… Непотребно је посебно наглашавати насушну потребу ове средине, која тоне у живо блато кич-културе, за културним садржајима, нити иоле образованим људима детаљније образлагати васпитно-образовну улогу позоришта. Нажалост, сумњиве вредности, акултурне, засноване на критеријумима које немају везе са културом, подржаване су и средствима из општинске касе, па се „дебело“ плаћају концерти и сл. Насупрот томе стоји залагање КУД-а “Синиша Јанић” и Омладинског центра „Феникс“ Власотинце да грађани Власотинца уместо пуких конзумената, постану активни учесници у креирању културних садржаја, што ће, нарочито омладини и деци, бити и пут ка ширем образовању, поспешити креирање њихових личности и повећати психолошке капацитете за тимски рад, што је важан предуслов за каснију конкурентност на тржишту рада. Стварање синергичних веза са културним групама других средина, па и других народа, упознавање са делима великана драмске књижевности је васпитно-образовна компонента која се не сме занемарити. Почетком 2000-те године Општинска управа Власотинца, доноси одлуку да се КУД-у додели једно радно место које ће имати плату најнижег упошљеника Општине и да са њим иде у ранг са платом, а то је председникова секретарица. Да би се касније њена плата повећавала , а плата КУД-ског упошљеника остала иста. И сваки пут кад бих се примала плата у Општини, било пребачено на рачун КУД-а нето од 30.000,00 дин јер је плата износила 22.504,00. Све је то трајало до 2016 године кад је Општинска управа одлучила да нас пребаци да се финансирамо пројектно и прве две године пребацивала средства са којим се донекле могло радити и исплаћивати радник КУД-а. Касније, тражени износ од пројекта бивао је дупло па и тродупло смањиван, и да би данас од тражених 300.000,00 хиљада (који је максимум на конкурсу) КУД добијао по 100. 150 или како је случај задњих година по 50 хиљада динара. Са којим се апсолутно ништа не може урадити, а удрижењима која су основана “јуче” давало по 270 хиљада како је случај на задњем конкурсу и то удружењима која се баве само фолклором у селу. Па сад ако грађани Власотинца желе културу, морају на село. С обзиром да је КУД под блокадом , јер општина није давала довољно средства, за радно место, које је сама предложила и била иницијатор после једног несрећног случаја где је један младић настрадао испред клуба, где су одлучили да се омладина боље налази у КУД-у него ли у кафићу. КУД је остао дужан раднику око пола милиона динара само за нето плате, без доприноса, и то је цифра рачуната до пре неколико година уназад, задње године нисмо рачунали. Данас, после реновирања просторија КУД-а чији је власник КУД, опстина и Културни центар покушавају свим силама да иселе и блокирају све активности културне установе које ради и постоји преко 80 година. Без КУД-а општина Власотинце не може да функционише, јер наш радник ради апсолутно све промоције града , Винског бала и осталих манифестација у граду обавља. Те данас смо још увек на суду, борећи се за егзистенцију и културу у граду. Жалили смо се и министру културе, и коме не, али наш глас не чују или не желе или имају неки себи познат разлог. Па ето овом проиликом се обраћамо вама, јер више не желимо да ћутимо, не желимо да будемо невидиљиви и желимо да цела Србија сазна нашу причу и чује да људи којима је култура на првом месту, раде БЕЗ новчане накнаде у данашњем тешком времену. За крај издвајамо мишљење једног нашег члана која је уједно била и први радник КУД-а када је донесена одлука да се отвори то радно место … “Велика је штета што наше друштво, а пре свега оно што уобичајено зовемо локална заједница, не увиђа значај аматерског укључивања становништва у културне делатности. Велика је за младе људе мотивациона моћ заједничко учествовање, бављење неким пројектима, а нарочито у области културе. Стварање једне аматерске представе у КУД-у образује, васпитава, социјализује дете или омладинца, у старијима подиже осећај одговорности за заједницу, оснажује, подиже самопоуздање, шири сазнања и ствара нераскидиве људске и пријатељске везе. Сва деца која су прошла кроз КУД су постали посетиоци позоришта, изложби, концерата и читаоци литературе. Они нису само глумили, плесали и сл, него су учествовали и у одржавању просторија, кречили, фарбали, бринули о огреву… Заједно су славили рођендане, нове године, заједно су делили тугу кад некога погоде тешка времена. Орно су преносили декорацију и кулисе када кренемо на гостовање, а примереним понашањем и васпитањем изазивали дивљење свуда куда су се кретали. Били су прави амбасадори Власотинца и Србије. Међутим, садашња културна политика финансирања пројеката свела је културу на „дајем ти, дајеш ми“ односе, на пијачарско ценкање, безочно прање пара преко ад хок удружења које воде људи из политике, без знања, без ентузијазма, са финансијским мотивом… Тако се финансирају сендвичарске групе и под плаштом културе, новцем грађана Власотинца плаћа се учествовање на митинзима, лепљење плаката и ко зна чега све не. Али, не брините КУД-овци, правда увек побеђује!!!”
Omladinski centar "Feniks" Vlasotince Kontaktirajte autora peticije