PETICIJA ZA PROMENU IZBORNOG SISTEMA

једино решење за корупцију

U organu gde sam zaposlen "rade" i dve koleginice. Jedna tako što ceo dan igra igrice na PC, a prima platu kao i svi ostali koji se ubajaju od rada. Druga radi nešto potpuno samostalno, niko ne zna šta i čemu to koristi, a ima duplu veću platu od svih zaposlenih, nešto manje od ministra, i to samo zato što ima samo godinu dana radnog iskustva, a ministar nešto više.  Obe su se poajivile niotkud, bez konkursa. Priča se da je jedna rožaka nekog ambasadora, a druga supuga nekoh iz DB. One svakako neće dobiti otkaze... To je ta racionalizacija administracije.

To je samo jedan od razloga što sam za pogotovo ovakvu promenu izbornog sistema... Razloga ima ih bezbroj. Dovoljno je uključiti TV...

Uvek sam se pitala kako ovi sadašnj "narodni" poslanici dolaze do saznanja o stanju u društvu i pojedinim pojavama, kad uopšte ne komuniciraju sa građanima, već samo među sobom i sa medijima.

Čini se da su im mediji jedini izvor informacija, a oni pišu samo ono do čega sami nekako dođu i ukoliko im se odobri.

Zato i ne čudi što mnogo toga ostaje prikriveno...

#8: -  

 Morali bi o tome da raspišu referendum. To ne bi mogli da izbegnu, ukoliko se za to skupi 100.000 potpisa. Trebalo bi samo neko da se prihvati toga. 

Ovi bi mogli: Biram koga biram

Platon: "... Pravedan je onaj čovek koji stoji baš na pravom mestu, i vrši ono što najbolje može da vrši, i punom i jednakom merom vraća za ono što dobiva. I zato bi društvo pravednih ljudi bilo najharmoničnija i za rad najsposobnija grupa, jer bi svaki član stajao na svome mestu i vršio funkciju za koju ga je priroda odredila, slično instrumentima u savršenom orkestru...."
... Gde ljudi ne stoje na svom prirodnom mestu, gde vladar za svoje saradnike postavlja svoje rođake, prijatelje, poslušnike... — tu je koordinacija delova razorena, veze pucaju, i društvo ce rastvara i rastura.

Proporcionalnim, sadašnjim izbornim sistemom, građani mogu da biraju samo vladare, jednog ili više njih. Sve ostalo je na njima i nikom drugom... Mogu da ih menjanaju svake četvrte godine, iako znaju da su svi isti.

Jedan od problema kod izbornih sistema sa više izbornih jedinica je ostvarivanje jednak broj birača u svakoj kao i zastpljenost oba pola među izabranim predstavnicima.

#15: -   Подједнак број бирача у свакој изборној јединици могао би се лако остварити једноставном поделом јединственог изборног списка на онолико делова колико има изборних јединици, а бирањем по 3 или 3+1 посланика у свакој изборној једници, може се обезбедити и заступљеност оба пола и националних мањина. 

Pravo rešenje.

Suštinska promena u odnosu na postojeći izborni sistem, u kojem se demokratija svodi praktično samo na izbor vođa stranaka koji zatim mogu da rade šta hoće bez ikakve odgovornosti.  

SAVRŠRENO.

Tek se ovo može nazvati prava demokratija. Da znamo koga i zašto biramo, a da izabrani na istim kriterijumima bira vršioce izvršne vlasti. Samo tako se država može urediti i zaista postati pravna

Sve ostalo je prevara. Od ubeđivanje od vrata do vrata, preko prikupljanje potpisa za izbornu listu, pa do samog glasanja. Sve se zasniva samo na samorekamiranju, klevetanja protivnika, apsurdnim obećenjima, raznim poklonima i slično... samo da se osvoji apsolutna vlast. A kad se osvoji vlast, ko vas šiša...  Ponižavajuže, a ništa ne možemo da promenimo. 

Sramotno je da ovu peticiju, za pune 2 godine potpisalo samo 52 posetilaca, dok druge, većina beznačajnih, apsurdnih i glupih, na desetine hiljada.

A samo uspeh ove može omogućiti između ostalog, da vlast razmatra i svaku drugu periciju. 

Zašto sve izborne liste za poslanike nose ime lidera stranke...

Zato što su starnke praktično privatna svojina njenog lidera koji oko sebe okupi oko 100, 200, 300 najbližih saradnika i javnih ličnosti koji mu služe, a koje zatim, zavisno od osvojenih poslaničkih mesta, po samo sebi znanom kriterijumu postavlja za poslanike, ministre, sekretare, savetnike, direktore JP... Oni moraju da rade kako im vođa odredi, da pravdaju svaku njegovu odluku, da iza njega stoje kad se slika za avnost... ili da formiraju svoju stranku. 

Ostali članovi starnaka su obični mravi koji nemaju nikakve veze sa politikom stranke, niti mogu bilo kako da na nju utiču. Svi, apsolutno svi imaju neke svoje lične interese da njihova stranka osvoji vlast u nadi da će time uspeti da ostvare svoje interese ukoliko se dodovore vođi ili njegovim bliskim saradnicima ili sa njima imaju neku vezu. Takvi srećnivci obično dobiju neko zaposlenje ili položaj u lokalu.

Oni su zaduženi da prisustvuju svim mitinzima stranke, da putuju od mesta do mesta, da nose transparente, uzvukuju parole i tapšu. Da lepe plakate, dele flajere, obilaze građane od vrata do vrara, da im dele poklončiće, ubeđujući ih da glasaju za njihove stranke (vođe). Mesni odbori stranaka ne služe ničem drugom nego da članove drži na okupu i aktiviraju ih po potrebi.

Sve u svemu, krajnje ponižavajuže kako za te članove stranaka, tako i za birače i građane, koji imaju samo dva izbora. Da glasaju i da ne glasaju. Što god da izaberu, za koga god da glasaju, potpuno je svejedno.

Glasanje za stranku, suštinski je glasanje za njenog lidera, koji zatim sam ili u koaliciji sa liderima drugih starnaka, imaju apsolutnu vlast.

Zato čini se krajnje racionalan predlog da se stranke potpuno isključe iz izbora za poslanike, već da učestvuju samo u izboru za izvršnu vlast. Ionako u izvršnoj vlasti učestvuju samo oni članovi koji čine jezgro stranke.