Protest osoba sa invaliditetom i socijalno ugrozenih ljudi

Najzad nešto što nas može voditi u svetliju budućnost. Ovako se više nemože, naš položaj je katastrofalan i nikog nije briga za to. Ne tražimo ništa više od normalnih uslova za život. Treba nam mala podrška države jer mi nemožemo sami da se borimo sa problemima.

U ovoj zemlji godinama pricaju isti ljudi,obecavaju bolje sutra za sve nas.Volela bi da jednom zauvek neko odrzi rec i pomegne ljudima kojima je potrban samo NORMALAN ZIVOT!!!!!!!!!!!!!

bez komentara..

treba i nama invalidima moralna novcana i svaka podrska nase drzave

sve pohvale za aktivnosti predsednika udruzenja profesora branka jokica

Nemojte odustati....trebaju svi invalidi da se Cuju i to glasno da bi ziveli normalnije....Podrzavam i treba biti uporan jer svi znamo da su nam sva vrata zatvorena za bilo sta...Otvorimo ta vrata zauvek za nasu decu...

Ne odustajte ljudi....jace da se organizujemo i da ne odustajemo..

Na izradi Zakona o pravima invalida treba da se insistira da ge urade upravo organizacije koje su registrovane i koje zastupaju prava lica sa invaliditetom. Nikako to ne treba da se prepusti da radi vlast, neki ministar i ministarstvo, jer oni ce uvek da vodu navode na svoju vodenicu da njima vise para ostane za njihove troskove i merifetluke koji im ni po jednom Zakonu ne pripadaju. Tek ce onda svi Zakoni i zakonska Akta da budu valjani kad ih budu radili oni na koje se ti Zakoni trebaju da primenjuju. Ministarstvo bi bilo tu samo kontrolor da se ne dodje do zloupotreba i nesavesnog koriscenja tih sredstava koja su namenjena tim Zakonom a i da se pobrine da se sva prava ali i obaveze moraju striktno primenjuju a da one koji zloupotrebljavaju Zakone drakonski kazni, a kazne bi takodje bile u sastavu Zakona i zakonskih Akata i Odresbi...

SVE SE VISE SRECEM SA INFORMACIJAMA OD RODITELJA CIJA DECA BORAVE U SOKOBANJSKOJ BOLNICA ZA CEREBRALNU PARALIZU A I LICNO SAM IMALA PRILIKE DOZIVETI ISTO DA SU NEKI LEKARI I SESTRE VEOMA OHOLI I NELJUBAZNI. SRECOM STO IH VEOMA MALO IMA. .AKO RODITELJ TRAZI PREGLED ZA BANJU NE IZLAZE U SUSRET DA SE ODRADI BARTEL INDEKS SKALA ,ZATIM DECU NEOBLACE ADEKVATNO KAKO BI TREBALO ,HIGIJENSKI USLOVI SU SLABI ,UCESTALE PREZENTACIJE MALIH KUCNIH APARATA OD 10H DO 14 H U BOLNICI GDE SE STALNO OSOBLJE ZADRZAVA .KAD SAM PITALA ZA MOG SINA NESTO U VEZI BANJE GLAVNA SESTRA I JE VEOMA BURNO REAGOVALA A DOKTORKA NACELNIK VEOMA NEZAINTERESOVANA DOK JA KAO RODITELJ GOVORIM ONA RAZGOVARA U ORDINACIJI MOBILNIM TEL .OVDE VIDIM NA FB DA VEOMA MALO NAS PRATI DESAVANJA KOJA SE PRIPREMAJU ZA PROTEST 5 .3 I VEOMA MALO DELI TE INFORMACIJE KOD NAS STANJE U ZDRAVSTVU ,PROSVETI I UOPSTE U MINISTARSVU SAVEZIMA I UDRUZENJIMA MOZE SE PROMENITI I POBOLJSATI SAMO NASIM ZAHTEVIMA I PROTESTOM I U TOME MORAMO BITI UPORNI I ISTRAJNI SA NASIM ZAHTEVIMA DO KRAJA AKO MISLIMO DA BUDE BOLJE . DALI BI MOGLI U ZAHTEVE STAVITI DA SE VRSI REDOVNA KONTROLA PO MEDICINSKIM USTANOVMA I BANJAMA PO PITANJU RADA,HIGIJENE I SVEGA OSTALOG I DA SE SANKCIONISE LEKAR I OSTALO OSOBLJE ZA KOJEG BUDE VISE PRIJAVA OD STRANE ODRASLIH PACIJENATA I RODITELJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA ?

TREBA TRAZITI DA SE DODA U ZAHTEVE DA MEDICINSKO OSOBLJE I STRUCNJACI KOJI SU NAPRAVILI GRESKE IZAZVALI SMRT ILI TRAJNA OSTECENJA MORAJU SKLONITI SA POSLA BILO U DRZAVNIM KLINIKAMA ILI PRIVATNIM NJIHOVE ORDINACIJE DA BUDU ZATVORENE A ONI SPRECENI DA RADE ISTO TAKO ONI KOJI SARADJUJU SA LEKARIMA IZ INOSTRANSTVA A NJIHOV RAD NIJE REGULARAN BILO DA SE RADI O TERAPIJAMA ILI OPERACIJAMA CIJ RAD NIJE ODOBREN DA SE TO SPRECI A ISTIMA DA SE ZABRANI RAD U NASOJ ZEMLJI

Nadam se da ce se vrlo brzo nesto promeniti,dacu samo svoj primer a takvih je mnogo,nas sin ima 4 gosine icerebralnu paralizu,100 % ostecenja,na bolovanju sam do njegove 5.godine i tada gubim pravo na bolovanje,i moral ili da se vratim na posao,ili da dam otkaz.S obzirom na detetove potrebe koje su sve vece sto je stariji ne mogu da se vratim na posao,niti da radim 4 sata dnevno jer firma je udaljena 35 km od kuce i nemam kako putovati mimo firminog prevoza koji ide regularno na 8 sati radnog vremena....od tudje nege i pomoci uspemo da pokrijemo gorivo odvozeci ga svakog dana privatno fizioterapeutu,i placajuci svakodnevno vezbice,i eventualno ako ostane 3,4 hiljade preko toga...od mog bolovanja koje je minimalno ine redovno platimo struju i komunalije,a muzeva plata ide za kiriju i hranu ali samo za osnovne potrebe...Verujem inadam se da ce se promeniti i sve stavke gore navedene uzeti u obzir...jer nas primer je samo jedan od slucajeva kako i sa cime se bore roditelji i deca sa invaliditetom,kao iodrasli,i oni koji o njima brinu...