#297: mozzart - Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš" 

Naravno da inicijativa "Ignjatovic-Nikolis" i dalje moze da se potpise iako je prakticno vec dve godine "na ledu". Stvar je u sledecem: ministarstvo je kategorizaciju (A1-B4) protivzakonito nametnulo istrazivackoj zajednici 2006. i tada je bilo vreme da se ovaj koncept ospori. Mi smo u inicijativi pre svega pokusavali da dokazemo da je projektno finansiranje nauke protivno Zakonu o radu, i da je polozaj ljudi zaposlenih u institutima bitno drugaciji od polozaja zaposlenih na pr. u prosveti, zdravstvu i sl. Pored toga, vec tada smo ukazivali na okolnost da je kategorizacija, kao administrativno resenje, losa i da nuzno dovodi do ovoga protiv cega danas pisemo peticiju.

Pristajanjem na uslove projektnog ciklusa 2011-2014 naucna zajednica je prakticno pristala na projektno finansiranje i na kategorizaciju kao resenje sa potpunom svescu sta to znaci. Sada je to vec znatno teze promeniti jer kao praksa postoji vise od sest godina.

#298: Ljubinko Ignjatovic - Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Poštovani gospodine Ljubinko, sami stre primetili da je u pitanju nešto što je protivzakonito, i da je tako nešto "nametnuto". Termin "nametnuti" u pravnoj državi ne postoji, on je protivpravan, i znači kriminalno ponašanje. Ako je državni organ nametnuo protivzakonitu stvar, trebalo je  (a i sada nije kasno) da se obratite svim mogućim instancama pravne države, u cilju zaštite pravnog poretka, i zaštite prava iz rada i po osnovu rada. Sami primećujete da se nauka izdvojila iz drugih oblasti javnih službi, a to sigurno nije slučajno.Jak profesorski (trgovački) lobi, u poluprivatnoj državi, kakva je naša bila (a valjda neće takva i da ostane)rešio je da se dokopa institutskih jasala, pod firmom "naučnog rada". Da bi se to postiglo, morali su instituti da se liše svojstva ustanova, institucija, podvedene pod zakon, koje bi bile jedino jezgro za obavljanje poslova od važnosti za društvo. Trebalo je sve razvodniti i pretvoriti u "specijalizovane usluge" da bi se moglo finansirati sve i svašta, u ogromnim količinama (zavisno od apetita). Svako se tu može udomiti, pod uslovom da poznaje rukovodioca projekta. O jadu i bedi ovakvog shvatanja "nauke" nije ni potrebno govoriti, a ni komentarisati nešto što i nije za komentar. Kao kada se u pravu ne dokazuju opštepoznate činjenice. Toliko je sve ovo sa naukom providno.

Sve ove "tlapnje", što bi rekli Hrvati, ne služe na čast običnoj, zdravorazumskoj inteligenciji. Nauka "na kilo" nikada nije i neće postojati. Ali, kod nas se najbolje vidi ono: "budalama ne možete ništa, jer one su tako inventivne".