Otvoreno pismo ministru nauke

Kontaktirajte autora peticije

Tema diskusije je automatski pokrenuta na peticiji Otvoreno pismo ministru nauke

Gostu gost

#276 Re: Re: Re: Re: dokument molim 2

2012-10-31 14:18

#268: - Re: Re: Re: dokument molim 2

Pa dobro ako sumnjas imam clanke objavljene u SCI/SCIE casopisima iz sledecih zemalja

Rumunija, Slovacka, Ceska, Austrija, Svajcarska, Poljska, Litvanija, Kina

Ostalo pronadji u WOS-u i Kobsonu.


Gost

#277 Re: Re: Re: Re: Re: Re: KONKRETNO

2012-10-31 14:22

#273: Mićo - Re: Re: Re: Re: Re: KONKRETNO

Moram priznati da mi se ovaj termin svidja, odnosno nova rec - predatorski casopis

....

Pohvala ludosti

#278 Re: Re: Re: Re: dokument molim 2

2012-10-31 14:53

#268: - Re: Re: Re: dokument molim 2

"
A ti gospodine kad iznosis ovakve proceni i svrstavas sve autore i njihove radove u ovih 95%, zasto se lepo ne potpises, pa da vidimo koji im to "kvazi naucnik" porucuje. Verovatno imas bogatu naucnu karijeru. Siguran sam u suprotno. Veoma je nekorektno sto takve lazi i gluposti iznosis.
"

Pitanje je samo koliko li si Ti Strucnjace za Engineering, Multidisciplinary / Medicine, General & Internal objavio radova u TTEM / HealthMed-u ???


Gost

#279 Engineering, Multidisciplinary / Medicine, General & Internal

2012-10-31 15:01

Resenje je jednostavno. Ministarstvo nek odredi koje naucne oblasti priznaju radove sa SCI liste za Engineering, Multidisciplinary / Medicine, General & Internal pa neka odgovarajuci maticni odbori zauzmu stav o TTEM / HealthMED. Svi ostali nemaju pravo da priznaju te radove kao naucne radove iz svoje strucne oblasti !!

Mićo

#280 Razlog je TTEM/HealthMED

2012-10-31 15:14

http://portal.connect.znanost.org/2012/09/sangajska-rang-lista-sveucilista-2012/

Objavljena je šangajska rang–ljestvica sveučilišta za 2012. godinu. Od 1.200 sveučilišta probrano ih je 500. I ove godine Sveučilište u Zagrebu našlo se između 401. i 500. mjesta. Zanimljivo, bolje rezultate od Sveučilišta u Zagrebu ima Sveučilište u Beogradu.

Bolje rezultate od Sveulčilišta u Zagrebu ima i treće sveučilište iz bivše Jugoslavije koje je očekivano na šangajskoj rang–ljestvici, a to je Sveučilište u Ljubljani. Ovdje je usporedna tablica po parametrima koji su se vrednovali.

________________________ Zagreb__Beograd__Ljubljana

Alumni (NobP, FieldMed) _______ 0 ______ 0 ______ 0

Awards (NobP, FieldMed) ______ 0 ______ 0 ______ 0

High Citation Scientists  _______ 0 ______ 0 ______ 0

Papers in Nature&Science _____ 3.4 ____ 1.5 _____ 5.6

Papers in SciCit and SSCI _____  35.1 ___ 39.2 ___ 35.3

Per capita acad. performance __ 15.2 ___ 16.9 ____ 13.0

_______________________________________________

Dakle, od ukupno tri parametra s pozitivnim vrijednostima, u jednom je Zagreb bolji od Beograda (broj članaka objavljenih u časopisima Nature i Science), i u jednom je Zagreb bolji od Ljubljane (prosječni učinak zaposlenika koji se računa kao omjer prethodnih pet vrijednosti i broja stalno zaposlenih u znanstveno-nastavnim i nastavim zvanjima).

Osim standardnih zamjerki odabiru parametara za izradu šangajske rang–liste, može se dovesti u pitanje i značaj dobivenih vrijednosti. Primjerice, od ukupnog broja vrednovanih indeksiranih članaka u Science Citation–Expanded i Social Science Citation Indexu za 2011. godinu, koliko je naših autora objavilo u indeksiranim časopisima koje sami uređuju ili koji su povezani s institucijom na kojoj autori rade? U kategoriji članaka u časopisima Nature i Science, koliki dio vrijednosti otpada na radove u kojima su zaposlenici prvi autori, a koliko na radove u kojima su zaposlenici potonji autori?

http://portal.connect.znanost.org/2012/09/sangajska-rang-lista-sveucilista-2012/

Justice

#281 Tako se to radi u svetu!!

2012-10-31 15:39

" U kategoriji članaka u časopisima Nature i Science, koliki dio vrijednosti otpada na radove u kojima su zaposlenici prvi autori, a koliko na radove u kojima su zaposlenici potonji autori ? "

Posmatrač

#282 Providno...

2012-10-31 15:53

Ovakav tok diskusije uverava me u ono što mislim da je i osnovni razlog za ovu i ovakve peticije i razlog za postojanje "bibliometrijskih" grupa, komisija, odbora, klanova, lobija, naučne mafije, naučnog kiča...

Stvar je vrlo jednostavna.

Naime... Neke naše institucije (uglavnom naučni instituti), neke struke (uglavnom tzv. "prirodno-matematičke") i neke nauke (uglavnom tzv. "fundamentalne") imaju veće mogućnosti i veću tradiciju publikovanja rezultata istraživanja u prestižnim časopisima, a neke struke, nauke i institucije (tehničko-inženjerske nauke i fakulteti) mnogo manje mogućnosti, pa i manju tradiciju.

Veće mogućnosti su: enormni broj časopisa sa mnogo većim IF, više vremena za bavljenje naukom (instituti nemaju nastavu) i mnogo bolji uslovi za istraživanje (oprema, prostor, novac) i, što je najznačajnije, "fluidni" kriterijumi (koristim pristojan izraz) o tome šta je vredan naučni rezultat.

S obzirom da sam za neke pripadnike ovih struka/nauka radio uslužnu statističku, računarsko-programersku i grafičku obradu rezultata istraživanja, imam pravo da kažem da tu ima dosta "nauke koja je sama sebi cilj" i naučnog kiča. Iz razgovora sa tim mojim klijentima sam i stvorio pravu sliku u recenzijama, citiranju, plagiranju, dopisivanju koautora i sl. To što je ponekad u pitanju sofisticirana prevara, ne opravdava ni prevaranta, ni prevarenog.

S obzirom da je ponestalo para za podelu po projektima, bosovi u ovim "fundamentalnim" naukama "sa tradicijom" su predložili da se ovi iz tehničkih struka malo "bibliometrijski" pritisnu, jer se znalo da se u tehnici i srodnim strukama i na fakultetima napreduje na osnovu drugih kriterijuma. Iako je i tu bilo "nauke ispod svakog nivoa", prevara je imala manje razmere i amaterske domete. Razlog ovog pritiska je nastojanje da se ostvari prednost (čitaj - zarada) na osnovu promene pravila usred utakmice... Lukavo ili pokvareno - vi kažite.

U prvo vreme je nastao haos, a onda su se ovi iz inženjerskih nauka setili da rade isto što i "fundamentalisti": da muvaju sa radovima, citatima, koatorima, recenzijama, da plaćaju publikovanje, plagiraju, bezočno prepisuju, falsifikuju rezultate, izmišljaju eksperimente... Spisak je još duži.

Sada "fundamentalisti" imaju problem, jer je "blitz krieg" efekat (ne koristim slučajno izraz baš ovog porekla) iščezao, pa moraju da smisle nešto novo, da bi ponovo ostvarili prednost u odnosu na tehnički orijentisane istraživače i prave naučno-istraživačke radnike, uopšte.

E to je razlog za ovu peticiju, a jedan od dokaza je tok ove diskusije, struktura potpisnika i činjenica da se pokretači peticije ne bave inženjerskim strukama, nego, pre svega, propovedanjem o etici naučno-istraživačkog rada...

Šta je rešenje - pa da se razdvojimo... A vi onda pišite u M00, međusobno se citirajte i dopisujte se do mile volje :)


Gost

#283 Re: Providno...

2012-10-31 15:58

#282: Posmatrač - Providno...

"međusobno se citirajte i dopisujte se do mile volje..." centar svih problema!!

No nickname

#284 No subject

2012-10-31 16:32

Napiši komentar...

Ovaj post je uklonjen od strane svog pisca (Prikaži detalje)

2012-10-31 16:43


Ovaj post je uklonjen od strane svog pisca (Prikaži detalje)

2012-10-31 16:46


Posdmatrač

#287 Keyword...

2012-10-31 16:59

Ključna reč je RAZDVAJANJE.
Indikativno je da na bilo kakvo pominjanje razdvajanja struka neki prosto podivljaju: svi jako "vole" da su u istoj grupi/polju (za ocenjivanje) sa tehničkim strukama.
A ima i veoma interesantnih "nenaklonosti": tehnolozi jako izbegavaju hemičare, lekari neće da budu sa biolozima, fizičari beže od matematičara...

Autor peticije

#288 kao virus

2012-10-31 16:59

Ovaj post je uklonjen od strane autora peticije!

No nickname

#289 No subject

2012-10-31 17:01


"Neke naše institucije (uglavnom naučni instituti), neke struke (uglavnom tzv. "prirodno-matematičke") i neke nauke (uglavnom tzv. "fundamentalne") imaju veće mogućnosti i veću tradiciju publikovanja rezultata istraživanja u prestižnim časopisima, a neke struke, nauke i institucije (tehničko-inženjerske nauke i fakulteti) mnogo manje mogućnosti, pa i manju tradiciju."

TAKO NIJE U SVETU, MOZDA SU NEKI DIPLOMIRANI INZENJERI (osvjedočeni dovitljivci) BILI VAN TOKOVA PA SU POCELI DA POSEZU ZA MAHINACIJAMA. VAMA SU I VASE STRUCNE I INTERDISCIPLINARNE SCI LISTE ODAVNO DOSTUPNE:

Engineering, Electrical & Electronic (245 časopisa)

Engineering, Mechanical (122)

Engineering, Civil (118)

Radiology, Nuclear Medicine & Medical Imaging (116)

...


Chemistry, Multidisciplinary (154)

Computer Science, Interdisciplinary Applications (99)

Mathematics, Interdisciplinary Applications (92)

Engineering, Multidisciplinary (90)

Physics, Multidisciplinary (84)

...

OBRNUTO NE VAZI ZA "FUNDAMENTALISTE"!!

1/N

#290 Resenje postoji!!

2012-10-31 18:11

"HealthMED :The above publication fee is for the papers with up to ONLY 4 authors. In case the paper has more than 4 authors, an extra 100 Euro will be charged per extra author."

"međusobno se citirajte i dopisujte se do mile volje..." centar svih problema!!

" U kategoriji članaka u časopisima Nature i Science, koliki dio vrijednosti otpada na radove u kojima su zaposlenici prvi autori, a koliko na radove u kojima su zaposlenici potonji autori ? "

Sve u svemu jedino korekcije u bodovanju tipa 1/N dovesce projekte u normalu!!

Posmatrač

#291 Agonija se nastavlja...

2012-10-31 19:13

#289: No nickname - No subject

Da li ovo iznošenje podataka (u koje ni sam autor ne veruje) da prihvatimo kao template pisanja radova za časopise u "onim" naukama ili je samo u pitanju selektivnost i površnost...

#290: 1/N - Resenje postoji!!

Predlažem da tu 1/N ideju već jednom publikujete u nekom M00 žurnalu - citiraću Vas potpuno besplatno... :)

dr Dušan Nikoliš

#292 Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

2012-10-31 20:33

Procitavsi tekst inicijative-apela Ministru nauke Republike Srbije, imena petoro inicijatora i svih ostalih, "nesakrivenih", potpisnika i institucija u kojima rade kao i komentare, slobodan sam da iznesem svoj generalni utisak, i misljenje, o ovoj inicijativi:

- Inicijativa je mastadontski glomazan, "tehnicisticki" i tecnhicisticki pisan i opterecujuci tekst. Kao sto je, slicno tome, i citava nezakonito 1.1.2006. godine od strane DOS-ovskog i DS-ovskog Ministarstva za nauku Srbije, odnosno njegovih vodecih “psihokrata” i njihovih simpatizera iz redova naucnika, uvedena i birokratski “nadahnuto” i “kreativno” nametnuta galimatijas kvantifikometrijsko-“kategorijska” koncepcija i tehnologija klasifikovanja, “vrednovanja” naucnoistrazivackih radnika u drzavnim institutima u Republici Srbiji i novog odredjivanja njihovih zarada, nevezano za naucna zvanja.

- Krecuci se u okvirima ovog pervertirano, nakaradno smisljenog (importovanog?) mehanizma koji je uperen i protv nauke i protiv coveka, usmerena samo na umanjivanje, ublazavanje nekih od mnogobrojnih katastrofalnih posledica koje je ovakav mehanizam u medjuvremenu proizveo i akumulirao, inicijativa ga, ni sustinski ni supraficijalno, ni koncepcijski ni prakticno, ne dovodi u pitanje i ne osporava .

- Inicijativa se, a ni komentari, ne osvrce na, i ne uzima u obzir, prethodnu, i prvu , inicijativu poteklu iz redova naucne zajednice Republike Srbije pre tri godine ( inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš" ) kao da ona nije ni postojala, sto je i objasnjivo kada se uporede ciljevi , sadrzaji i sustine obe inicijative.

- Interesantno bi bilo, izmedju ostalog, da se vidi da li su inicijatori najnovije inicijative, i ko sve od sadasnjih njenih potpisnika, potpisali prethodnu inicijativu "Ignjatovic-Nikoliš", koja je i dalje “u etru”.

- Izgleda da je u ovoj najnovijoj inicijativi: a) opet najveci broj ljudi-potpisnika iz prirodno-tehnickih, biolosko-medicinskih i slicnih nauka uodnosu na humanisticke i drustvene; b) da li je sada u pitanju najveci broj ( vecina?) potpisnika sa fakultet, iz nastave (?) u odnosu na institute; c) znacajan broj ljudi van prave nauke (?); d) interesantno je, i generalno za pophvalu, pojavljivanje kolega potpisnika iz inostranstva.

- Upoznavanje sa inicijativom otvara brojna pitanja:

Na primer, gde su bili svi ovi ljudi, potpisnici kada je inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš" bila najintenzivnija pre dve-tri godine? Da li to, mozda moze da znaci da se tada jos nisu rodili? A ukoliko jesu, zasto je nisu potpisali, iz kojih motiva, nisu stali iza nje? Kratkovidost? Ucinilo im se da im nije u interesu? Nesposobnost anticipacije brojnih, vec tada vise nego belodanih negativnih posledica ? Ili je , mozda, u pitanju pre bio dragovoljni pristanak na ulazak u tadasnju, kako se, mozda, cinilo, izglednu, primamljivu kvantifikacionu – kategorijsku materijalnu perspektivu, (verovatno u manjoj meri i – kavalitativnu), u opsesivnu (samo)nametnutu trku za bodove, visoke kategorije i pristojni, visoki ili i najvisi novac-zaradu cak i sa nizim, najnizim naucnim zvanjima, ili cak i bez njih? Da li se njihovi potpisi danas mogu objasniti time da vise ne mogu da odrze, izdrze sopstveni kvantifikaciono-kategorijski tempo u maratonu koji im je nametnuo "psihokratski" birokratski um i na koji su oni sami pristali? Ili se, pak, mogu razumeti i objasniti motivom da vise ne mogu da prate citav taj, sada vec metastazirani institucionalizovani, etablirani "kraduckajuci", i mnogo vise od toga, Ostap-Benderovski tempo-zarada i “naucnog habitusa” drugih oko sebe, pa sada dizu glas? Pa zar Dos-ovko DS-ovski ideolozi-“vizionari” i komesari tzv. naucne politike u 12 godisnjim dvehiljaditim, sami nisu zeleli da ozive, da resetuju stari dobri marksisticko-lenjinisticki postulat – “prerastanje kvantiteta u kvalitet” u Srbiji ,“zvezdi u usponu”? A dogodio se “antimarksizam” – “prerastanje kvantiteta u kvantitet”? Otkuda, ako je to tacno, toliki broj kolega sa fakulteta iz nastave? Da li su i oni, tek sada, i pored svog neuporedivo boljeg materijalnog polozaja i brojnih mogucnosti na fakultetima, pritisnuti kvantifikometrijom, progledali?

- Cudno je da Ministarstvo samo vec nije uvidelo da je (do 1.1.2006. godine, vazeci) visedecenijski sistem vrednovanja i odredjivanja zarada naucnih radnika u drzavnom naucnoistrazivackom sektoru, odredjen prema naucnim zvanjima in a njima zasnovan, ispaltiviji, racionalniji i “jeftiniji” za Republiku Srbiju od ovoga u kojim su svi bodovno, kvantifikaciono pojurili u najvisi, ili u najvise, platne kategorije?

Nasiroko se govori o "zloupotrebama, amoralu, naucnom kriminalu", itd, itd. u vrednovanju naucnih radnika. A o svim tim i drugim upozoravajucim negativnim “mastovitim” i “koloritnim” posledicama nezakonite odluke Ministarstva od 1.1.2006. godine mogli su se upoznati u inicijativi "Ignjatovic-Nikoliš". Sigurno je postoji jos neki set "skrivenih" motiva, i o njima treba govoriti.

Vise o inicijativi "Ignjatovic-Nikoliš" na adresi

http://ljubai.users.sbb.rs/ljuba.html


http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/101655.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/101857.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/101974.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102120.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102272.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102408.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102559.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102804.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/102924.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/103071.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/103196.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/103324.lt.html

No nickname

#293 No subject

2012-10-31 22:58

#291: Posmatrač - Agonija se nastavlja...

"Predlažem da tu 1/N ideju već jednom publikujete u nekom M00 žurnalu - citiraću Vas potpuno besplatno... :)"

Formula tipa 1/N se vec primenjuje u bodovanja za Shangajsku listu, kao sto je navedeno:

" U kategoriji članaka u časopisima Nature i Science, koliki dio vrijednosti otpada na radove u kojima su zaposlenici prvi autori, a koliko na radove u kojima su zaposlenici potonji autori ? "

slucajno samo?

#294 slucajni citalac

2012-11-01 00:51

Ovo se zahuktava.
Pa se moze zakljuciti, da je malo onih,a koji komentarisu, a da su zainteresovani da se predje s reci na dela, a ne samo pisanija koja ce skupljati prasinu.
Za sve naucne discipline vazi ona narodan " teorija bez prakse je kao pismo bez takse".
Prakse nemamo a teoriju unistavamo.Paronadjimo pravi put do cilja.
Mujaga

#295 Mujaga

2012-11-01 00:53

Narode, vi ste nenormalni. Imam osećaj da su ovo sve problemi iz mladosti, kada vas je gušio mentor ili problemi iz današnjosti kada nemate o čemu da pišete u radovima, pa sad ovi što imaju oni su kao plagijatori, a vi eto pošteni nemate šta, pa je u Srblju onaj ko nema bog i treba da ruši sve ove koji imaju jer je imeta u našem društvu nepoštem. Pošaljem rad u M21 časopis u SAD, stiže za 24 sata odgovor ne primamo radove ako nema američkih koautora. Stavim kolegu moga na rad, on čovek amer, ode rad na recenziju i dobije jednu pozitivnu i jednu nedefinisanu i editorial bord odluči da štampa rad. Dakle, politika uređivanja časopisa je ipak samo POLITIKA a mi možemo sa peticijom da se slikamo. Neka narod piše i objavljuje. Ja imam 30 god, 17 radova sa SCI u 10 zemalja sveta nikada nisam ni dinar platio nigde u životu nit je ko tražio. Bilo je preporuka tipa citirajte malo više naših radova, pa dopišite autora našeg ako imate ili sl., ali to je ukupno 3 slučaja od čega 2 u američkim časopisima a 1 u našem.
SRBA

#296 Re: Mujaga

2012-11-01 02:10

#295: Mujaga - Mujaga

Posalji bre brate sto pre neki rad u TTEM / HealthMED !!

mozzart

#297 Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

2012-11-01 05:12

#292: dr Dušan Nikoliš - Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Ja sam tada jos studirao i ovo me sve nije previse doticalo...

Da li i dalje moze da se potpise? Ja nemam nista protiv ni nju da potpisem...

Samo, ako bi moglo elektronski, jer sam trenutno u inostranstvu.

Ljubinko Ignjatovic

#298 Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

2012-11-01 10:41

#297: mozzart - Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš" 

 

Naravno da inicijativa "Ignjatovic-Nikolis" i dalje moze da se potpise iako je prakticno vec dve godine "na ledu". Stvar je u sledecem: ministarstvo je kategorizaciju (A1-B4) protivzakonito nametnulo istrazivackoj zajednici 2006. i tada je bilo vreme da se ovaj koncept ospori. Mi smo u inicijativi pre svega pokusavali da dokazemo da je projektno finansiranje nauke protivno Zakonu o radu, i da je polozaj ljudi zaposlenih u institutima bitno drugaciji od polozaja zaposlenih na pr. u prosveti, zdravstvu i sl. Pored toga, vec tada smo ukazivali na okolnost da je kategorizacija, kao administrativno resenje, losa i da nuzno dovodi do ovoga protiv cega danas pisemo peticiju.

Pristajanjem na uslove projektnog ciklusa 2011-2014 naucna zajednica je prakticno pristala na projektno finansiranje i na kategorizaciju kao resenje sa potpunom svescu sta to znaci. Sada je to vec znatno teze promeniti jer kao praksa postoji vise od sest godina.

Posmatrač

#299 Mali rezime...

2012-11-01 11:56

Dakle, postoje i pred nama su (najmanje) dve inicijative/peticije (Ignjatović-Nikoliš, tj. IN i Šipka et al.) u kojima se predlagači bave tretmanom naučno-istraživačkog rada (i istraživača) od strane finansijera (država).

Prva peticija (IN) dovodi u pitanje samu suštinu vrednovanja tog rada, principijelno se baveći problematičnim rangiranjem istraživača (kategorije "A" i "B"), pri čemu je inicijalni razlog za pokretanje ove inicijative/peticije zapravo položaj u kojem su se našli istraživači zaposleni u naučnim institutima... Kasnije su i istraživači na fakultetima bili "podvrgnuti" rangiranju (uglavnom tzv. "T" kategorije, ali i "A" и "B").

Druga inicijativa/peticija (Šipka et al.) ne dovodi u pitanje sistem vrednovanja i rangiranja ("A", "B", "T"), već samo jedan aspekt obmana i dovođenja u zabludu (plaćanje za objavljivanje) u postupku ostvarivanja prava na neki rang u naučno-istraživačkoj zajednici...

Moja (anonimna) malenkost zastupa tezu da neka vrsta evaluacije mora da postoji, ali da je "publicistička" aktivnost samo jedan segment na osnovu kojeg bismo se međusobno rangirali, jer ima nebrojeno dokaza da neke struke/nauke, po prirodi stvari, favorizuju publikovani rad (kakav god da je) kao jedini rezultat i "pisače radova" kao istaknuti deo istraživačke populacije. Pored toga posebno ističem da su razni vidovi zloupotrebe (kolegijalno citiranje, dopisivanje koautora, cenzorski pritisak...) najbolji dokaz da je postojeći sistem rangiranja (pravila i kriterijuma) toliko problematičan, da oni koji su malo više paranoični i skloni teorijama zavere mogu da pomisle da je u pitanju "pakleni plan" da se upropasti i ovo malo naše nauke i poštenih istraživača.

U tom smislu sam predložio RAZDVAJANJE na (zaista, a ne formalno) srodne struke (prirodno-matematičke, tehničko-inženjerske, biološko-medicinske, društveno-humanističke...) i srodne institucije (fakulteti i instituti) iz razloga koje ne bih da ponovo nabrajam.

Neka se onda u okviru srodnih struka, na osnovu dogovora, formulišu pravila i kriterijumi koji će najviše pogodovati razvoju svake struke/nauke/oblasti. Pored toga, s obzirom na stalno prisutnu kreativnost u zloupotrebi bilo kog sistema rangiranja, neka se struke u kojima se lako vara/obmanjuje/manipuliše (ne pravimo se naivni - sve se zna) razdvoje od struka u kojima se do rezultata stiže na naučno pošten način.

Ko ovim ne bi bio zadovoljan?

1/n

#300 Re: Mali rezime...

2012-11-01 14:37

#299: Posmatrač - Mali rezime...

Da li je moguce to sto predlazete?

Na primer da li je moguce da u jednoj struci se primenjuje 1/n faktor, a u drugoj 2/n faktor i u trecoj 3/n faktor - nisam siguran i ko ce to odluciti ? Mislim da je potreban sto stroziji kriterijum tipa 1/n faktora, jer sto vise ljudi ucestvuje to su manje optereceni i mogu da napisu vise radova. Ovako jedan proizvod - naucni rad kao u slucaju prof. Jankova se naplati najcesce od 5 do 10 puta od drzave! Ako to hocete spasa nema i samo podsticete dopisivanje i vracanje usluga n*(ja tebi, ti meni) ...