Otvoreno pismo ministru nauke

#300: 1/n - Re: Mali rezime...

Moram priznati da ne razumem toliko insistiranje na principu 1/n.

Očigledno da predlagač ideje nije upoznat sa činjenicom da je u oblasti društvenih nauka na bodovanju 2010. bilo dovoljno da osoba ima objavljen 1 rad (bez obzira na broj koautora) u kategoriji M21-M23 kako bi stekla kategoriju A1. Na taj način je više od 50 istraživača sa minornim brojem bodova (uz 1 rad na SCI listi) steklo maksimalnu platu za period od 2 (a sada vidimo i da će biti 3) godine.

#298: Ljubinko Ignjatovic - Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Poštovani gospodine Ljubinko, sami stre primetili da je u pitanju nešto što je protivzakonito, i da je tako nešto "nametnuto". Termin "nametnuti" u pravnoj državi ne postoji, on je protivpravan, i znači kriminalno ponašanje. Ako je državni organ nametnuo protivzakonitu stvar, trebalo je  (a i sada nije kasno) da se obratite svim mogućim instancama pravne države, u cilju zaštite pravnog poretka, i zaštite prava iz rada i po osnovu rada. Sami primećujete da se nauka izdvojila iz drugih oblasti javnih službi, a to sigurno nije slučajno.Jak profesorski (trgovački) lobi, u poluprivatnoj državi, kakva je naša bila (a valjda neće takva i da ostane)rešio je da se dokopa institutskih jasala, pod firmom "naučnog rada". Da bi se to postiglo, morali su instituti da se liše svojstva ustanova, institucija, podvedene pod zakon, koje bi bile jedino jezgro za obavljanje poslova od važnosti za društvo. Trebalo je sve razvodniti i pretvoriti u "specijalizovane usluge" da bi se moglo finansirati sve i svašta, u ogromnim količinama (zavisno od apetita). Svako se tu može udomiti, pod uslovom da poznaje rukovodioca projekta. O jadu i bedi ovakvog shvatanja "nauke" nije ni potrebno govoriti, a ni komentarisati nešto što i nije za komentar. Kao kada se u pravu ne dokazuju opštepoznate činjenice. Toliko je sve ovo sa naukom providno.

Sve ove "tlapnje", što bi rekli Hrvati, ne služe na čast običnoj, zdravorazumskoj inteligenciji. Nauka "na kilo" nikada nije i neće postojati. Ali, kod nas se najbolje vidi ono: "budalama ne možete ništa, jer one su tako inventivne".

Koncept razdvajanja raznorodnih oblasti mi je blizak, i mislim da razumem prednosti koje bi takav pristup doneo. Pitam se da li postoje neke skrivene opasnosti takvog pristupa na srednji i duzi rok (5 godina)? Razdvajanje otvara mogucnost za jako neujednacene kriterijume za sticanje zvanja i vrednovanje rezultata u raznorodnim oblastima, ali koje to potencijalne opasnosti nosi u sirem kontekstu?

#304: joca - koje su potencijalne mane 'razdvajanja'?

Naravno da postoji opasnost koju ste naveli. Međutim, od toga je mnogo gore da se u istom polju nauka nađu istraživači koji se "razbijaju" da im se objavi rad (eksperiment može da košta i nekoliko desetina hiljada €), koji recenziju čekaju i po nekoliko meseci i, sa druge strane, "pisači jeftinih radova" koji, zbog velikih potencijala publikovanja "shita" u nekim časopisima (u "onim" oblastima), lako "iznedre" i po nekoliko M21 godišnje.

Ne brine me što će, zbog neujednačenih kriterijuma u pojedinim oblastima, ti "publicisti" da imaju formalno-pravni status kao i pravi istraživači, sve dok to njihovo "pisanije" država ne počne da plaća. Nek se zovu profesori, akademici, emeritusi, primarijusi..., ali uvek će se znati ko u ovom filmu ima glavnu karakternu, a ko sporednu epizodnu ulogu.

Glavna pozitivna posledica RAZDVAJANJA je propast i urušavanje oblasti čiji je jedini rezultat nekakav M21-M23 koji služi da autori dodaju još jednu recku u svoj CV. I treba da propadnu!

Kao ilustracija, jedna anegdota: docent nađe devojku, a redovni profesor bi da bude koautor... Jel' da je mnogo smešno? Ili tužno?

"I kad nastanu rasprave medju ljudima, moci ce se bez ikakve ceremonije raci: racunajmo, kako bi smo videli ko je u pravu." Gottfried Wilhelm Leibniz

Dakle uzmite jedan primer liste istrazivaca na projektu i racunajte jednput po do sadasnjem nacinu bodovanja i drugi put sa korekcijom 1/N i videce se da je to sasvim korektno spram ucesnika, a ujedno i isplativo za drzavu!!

Pa vi i Leibnitz računajte, a mi ćemo da pravedno merimo, ispravno vrednujemo, mudro razmišljamo, objektivno ocenjujemo, i pošteno upoređujemo...

#302: Maša - Re: Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš" 

 Postovana Maša, da ste samo kliknuli na link koji vodi na sajt inicijative IN mogli ste se uveriti da smo se prvo obratili ministarstvu gde su nam rekli da nema pravnog osnova za kategorizaciju (postoji dokument), ombudsmanu, ustavnom sudu (oglasio se nenadležnim), ministarstvu rada ...

Jedina istina je da u naučnoj populaciji ne postoji neautistična kriticna masa da bilo sta pomeri sa mrtve tačke. Bubotka s leva - ćute, bubotka s desna - ćute, šut u glavu - tajac. Rečju, idealna populacija za autoritarno iživljavanje svake vrste.

"I kad nastanu rasprave medju ljudima, moci ce se bez ikakve ceremonije raci: racunajmo, kako bi smo videli ko je u pravu." Gottfried Wilhelm Leibnitz

#309: Lj. I. - Re: Re: Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

"Rečju, idealna populacija za autoritarno iživljavanje svake vrste"- upravo tako. Ali se nadam da će se sada iznedriti podrebna kritična masa za promene. OK obraćali ste se, sada se potvrđuje da ste bili upravu i da ministarstvo nije imalo sluha. Sada jedno ministarstvo na osnovu dosadašnih 800 potpisa ne moze reći da više zna o problemima sa kojima se svi mi suočavama, i reći ne postoje  pravne osnove. Ako ne postoje pravne osnove,iz ministarstva nose predlog u skupštinu i donose se dokumenti ili dolazi do smene takvog ministarstva.Lj. I. evo Vam šanse za promene. I dajte sve od sebe da se one dese.

#303: Posmatrač - Moraću još da vežbam objašnjavanje...

"Neki predlozi (sa kojim sam sklon da se složim) su imali za cilj da se na radu "ograniči" broj autora koji će se bodovati u punom iznosu i to na sledeći način: najviše tri autora na teorijskom radu, najviše pet na eksperimentalnom i najviše sedam na radu koji je nastao kao rezultat tzv. "terenskih" istraživana..."

Potpuno se slazem sa vama da su to granice za priznavanje rada u punom iznosu ...

#311: - Re: Re: Re: Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Poštovani, sasvim logično rezonujete, pošteni ste, i želite da se stvari u nauci konačno dovedu u red, samo, ne bih se složila sa tim da je u pitanju idealna populacija za autoritarno iživljavanje, jer je pristajanje na ovakav nered,  pristrasnost i samovolju, upravo dokaz sebičnog interesa. Itekako bi se takvi pobunili da im dirnete u njihove privilegije. Naravno, pobunili su se najbolji i najsavesniji, ali oni drugi? Zašto se nisu pridružili. Tvrdim Vam da to nije zato što su "masa" kojom se lako upravlja, već zato što su "masa"kojoj je dato da manipuliše. Naprimer, radnicima i seljacima (i ostaloj "poštenoj"inteligenciji) to nije dato.

#309: Lj. I. - Re: Re: Re: Re: Inicijativa "Ignjatovic-Nikoliš"

Poštovani gospodine Ljubinko, savršeno dobro sam upoznata sa vašom inicijativom, i kako je ona prošla. Međutim, stvari nisu urađene kako treba, i do kraja.  Ne tvrdim da bi se nešto sigurno rešilo i da je urađeno kako  treba. Jer, znate i sami da su ministarstva tada bila feudi, pa očekivati od onog koji te i tuži i sudi da reši to pitanje je nerealno. Ombudsman takođe nije rad da se meša u tako krupna pitanja, principijelna, i da osuđuje protivpravno ponašanje najviših državnih organa (mogao bi da bude i smenjen). Ostala je samo Vlada, Skupština i Ustavni sud. Vlada tada nije postojala kao homogena i organizovana celina, ali moglo se pokušati, insistiranjem na  tome da je uređenje radnih prava zaposlenih u nauci i da uopšte funkcionisanje i organizovanje nauke nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Jer, mora postojati Uredba Vlade, kojom se detaljno ostvaruje primena zakona (kao i kod drugih javnih službi, odnosno, budžetskih korisnika). U nauci, kao što znate, ona ne postoji. Ministarstvo nije nadležno da donosi uredbe. Skupština je dužna da kontroliše Vladu, kao najviši državni  organ. Ustavni sud je mogao nešto da preduzme, ali samo u okviru njegove nadležnosti. U pravu je sve jako precizno i formalno (jer forma daje suštinu stvari). Ovde se radi o neustavnosti i nezakonitosti, jer se materija radnopravnih odnosa mora uređivati zakonima, i na zakonu zasnovanim uredbama i pravilnicima. Pravilnike može donositi ministarstvo samo ako je ovlašćeno zakonom. U nauci postoji zakon, ali ne i ureba kojom bi se primenio zakon. Nauka je izostavljena iz Uredbe Vlade koja reguliše koeficijente za poslove u oblasti javnih službi. Visoko obrazovanje ima posebnu uredbu kojom se regulišu ova pitanja. Znači, samo nauka nema, iako je javna služba, predstavlja državni interes. To je protivustavno.

Sali #313 je napisao...

"Tvrdim Vam da to nije zato što su "masa" kojom se lako upravlja, već zato što su "masa" kojoj je dato da manipuliše."

I to je naš ključni problem!

U okviru naučno-istraživačke populacije, može da se napravi pojednostavljena klasifikacija na sledeće kategorije:

a) Netalentovani neradnici koji su zalutali u naučno-istraživačke ili naučno-obrazovne institucije u nekoj od faza "prvobitne akumulacije kadrova" (osnivanje instituta i fakulteta), opstali zbog partijske, klanovske ili plemenske pripadnosti ili kao posledica najgoreg nepotizma. Inače plagijatori i muvatori najgore vrste i uglavnom parazitski orijentisani. Bivši loši ili prosečni studenti.

b) Srednja generacija mediokriteta koja je napredovala u hijerarhiji zvanja ili hijerarhiji rukovodećih položaja u ovim institucijama na osnovu ispunjavanja svih potrebnih kriterijuma, ali samo formalno (dovoljan broj radova prosečnog kvaliteta, dovoljan broj godina, politički korektan stav, potpisivanje svih korektnih peticija, glasanje za pravu opciju, netalasanje, ...). U pitanju su bivši solidni, ali ne i odlični studenti. Iz ove kategorije se regrutuju savetnici, profesori, emeritusi, načelnici, rukovodioci i ostali koji sebe vide samo na nekom položaju iznad običnih istraživača. Prljave poslove za njih obavljaju ovi iz kategoirije a).

c) Mlađi mediokriteti koji su shvatili da će kao "pisači radova" najdalje da stignu. Ponekad su u pitanju radovi objavljeni u prestižnim časopisima, ali se uglavnom radi o naučnom kiču ili naučnoj bižuteriji.  Ova kategorija je sa izraženom notom agresivnosti i "killer" instiktom, kao i nedostatkom osnovnih znanja i opšte kulture, ali sa impozantnim brojem Mxx radova u odnosu na godine istraživačkog staža. Kao studenti bili poznati kao ljigavi štreberi. Kandidati da zamene ili smene nekog iz kategorije b). Služe kao udarna snaga ovima iz kategorije b).

d) Kreativni i intelektualno/etički superiorni istraživači svih starosnih kategorija, koji su u tužnoj manjini i često služe za podsmeh gorepomenutim kategorijama, iako su rado prihvaćeni kao saradnici na projektima, jer se od njih očekuje da nešto stvore - to ovi iz prve tri kategorije ne mogu. Od privilegija je za njih predviđeno tapšanje po ramenima i usmena pohvala. Obično su autori sjajnih stručnih i naučnih radova, kojih po prirodi stvari, ne može da bude mnogo. Bili zaista najbolji studenti. Imaju status eksperata u svojim oblastima. Sa gađenjem, ali pragmatično prihvataju postojanje a), b) i c) učestvujući u cirkusu "Naučni rad u Srbiji" samo kolko moraju.

E sad mi iskreno kažite - da li će većina opisana u a), b) i c) dozvoliti da vrednovanje naučno-istraživačkog rada bude zasnovano na etičkim kriterijumima razvojnog karaktera ili na pravilima koja služe samo da se privilegije zadrže ili steknu.

#315: Posmatrač - Ključni problem...

Pitanje

"E sad mi iskreno kažite - da li će većina opisana u a), b) i c) dozvoliti da vrednovanje naučno-istraživačkog rada bude zasnovano na etičkim kriterijumima razvojnog karaktera ...",

koje je postavio Posmatrac jasno ukazuje na to da sistem vrednosti koji je uspostavljen A1-A?? kategorizacijom nuzno mora biti ukinut. Zato peticija koja je predmet osnovne diskusije na ovom formu deluje kao spinovanje. Interese nauke u Srbiji treba braniti kroz akcije tipa "Ignjatovic-Nikolis". Zato, preporucujem svim ucesnicima ovog foruma da se sto bolje upoznaju sa tom inicijativom.

a) Ne može uticati na svest istraživača, u smislu da prevaranti postanu pošteni, lenji postanu vredni, a oni sa nedostatkom genetskih predispozicija intelektualne vrste postanu pametni i kreativni.

b) Uvođenje sankcija za prevaru bilo koje vrste (plagiranje, množenje koautora, scientific mobing, itd) se uopšte ne isplati i od toga bi trebalo odustati, jer će se sve završiti na "sitnim ribama", a "par excellence" prevaranti će se izvući. Pored toga postojanje sankcija je odlična prilika da se, od strane lobija/klana/mafije, nekom rivalu ili oponentu, koji može da bude potpuno nedužan, "namesti igra" sa nesagledivim posledicama i to ne samo po karijeru.

c) Potrebno je smisliti sistem vrednovanja koji će manipulaciju učiniti beskorisnom. Na tehničkim fakultetima je to jednostavnije jer se za napredovanje (izbor u više zvanje nastavnika) postavljaju uslovi iz sfere nastave, nauke i transfera znanja kroz saradnju sa tzv. privredom. Tu su realni rezultati toliko proverivi, da skoro i nema mesta falsifikatima: knjiga/monografija postoji/ne postoji, kandidat je bio/nije bio mentor disertacije, ekspertski poslovi jesu/nisu rađeni, naučni i stručni radovi jesu/nisu publikovani. Jedina mogućnost zloupotrebe je situacija kad, na primer, komisija za izbor u zvanje svesno prekrši pravila, proceduru ili prihvati neverodostojne podatke kandidata.

d) Problem su neke struke/nauke (uglavnom tzv. prirodno-matematičke), kao i instituti i fakulteti koji zbog prirode oblasti u kojoj obavljaju istraživanja i edukaciju (društveno-humanističke discipline, na primer) nemaju i ne mogu da imaju toliko širok dijapazon rezultata koji se mogu vrednovati, pa svoj rejting postižu skoro isključivo publikovanjem radova. Za te oblasti je ograničenje broja rezultata koji se broje/boduju/plaćaju jedini način da se izbegne hiperprodukcija, devalvacija i inflacija. U tom smislu je kategorizacija u rangove "A", "B" i "T", u najvećem broju slučajeva, legalizacija prizemne i vulgarne hiperprodukcije.

Sa tim u vezi evo i analogije sa finansijsko-platnim sistemom: ako je neko toliko vešt falsifikator i to svi znamo, ali ne možemo (tj. češće nećemo ili ne smemo) da dokažemo, rešenje je da mu se formalno-pravno ograniči emisija falsifikovanog i bezvrednog novca. A on neka ga štampa koliko god može i hoće...

Ako neko pita: a zašto ograničavati "plodnog" autora?

Odgovor je: niko ne ograničava autora da publikuje nešto zaista vredno, ali to sigurno nije moguće jednom u mesec dana i tako godinama...

#315: Posmatrač - Ključni problem...

Svaka čast na kategorizaciji. Potpuno se slažem.

#317: Posmatrač - Stvari koje su nesumnjive.

Aman pustite narod da piše. Što više piše više smo prepoznatljivi. pOgledajte amere, ljudi i ne glupirajte se

#15: Osteceni - Predatorski casopisi 

 Predatorski casopisi, naucni krimi karteli i slicno-sve na zalost tacno, jadno i skandalozno! Iskreno se nadam da ce autori ove peticije stati tome na put i zaustaviti dalje prljanje nauke.

#23: zaprepastiti se moramo! - Re:  

 Svaka Vam cast na komentaru! U potpunosti Vas podrzavam i nadam se da ce se Vasa ideja realizovati brzo.

#68: Svetozar - NAUCNA DOSTIGNUCA PREDLAGACA PETICIJE 

 Ali nisu objavljivali u HelthMED i TTEM vec imaju to sto imaju. I nisu placali u drugim slicnim casopisima.

#301: Loša praksa - Re: Re: Mali rezime...

"Moram priznati da ne razumem toliko insistiranje na principu 1/n.

Očigledno da predlagač ideje nije upoznat sa činjenicom da je u oblasti društvenih nauka na bodovanju 2010. bilo dovoljno da osoba ima objavljen 1 rad (bez obzira na broj koautora) u kategoriji M21-M23 kako bi stekla kategoriju A1. Na taj način je više od 50 istraživača sa minornim brojem bodova (uz 1 rad na SCI listi) steklo maksimalnu platu za period od 2 (a sada vidimo i da će biti 3) godine."

Da li 2 autora treba da budu jednako placena na 1 radu kao 5 autora ili 10 autora (omiljen slucaj prof. Ratka M. Jankova) na 1 radu ?? Ja mislim da ne ! Teoretski je cak moguce da 1 rad sa 50 koautora dovede do  50 maksimalno placenih A1 kategorija. Ako je tako bilo 2010. tek ce biti dopisivanja ... Eto zato 1/N je potrebno uvesti kao faktor korekcije !!!

#227: 5626 potpisa - Re: Re: nijedan od ponudjenih odgovora 

 Dokumentovano je sve na sajtu casopisa HelthMed, pise cena, pise sve! Nista ovde nije rekla-kazala vec za sve postoji dokaz. U TTEM casopisu cena se krece od 850 eura do 1000 eura, rekle su mi moje kolege koje su tamo poslale rad i sacekalo ih je iznenadjenje.