Inicijativa za otvaranje muzeja "Đorđe Vajfert" u Pančevu

Iskorišćivanje oronule Pivare, pretvaranje tog prostora u muzej, galeriju i malu pivaru.Naš krajnji cilj je da od oronule Pivare koja je inače bila prva pivara na Balkanu napravimo turističku atrakciju, po uzoru na slične komplekse u Evropi.

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/936667_278695098933169_1137439004_n.jpg

Ђорђе Вајферт, од оца Игњата и мајке Ане, се родио у Панчеву. Живео је у имућној панчевачкој породици индустријалаца. Панчево је тада било мало погранично место на ушћу реке Тамиш у Дунав, насељено претежно Србима, Немцима и Мађарима. Са друге стране границе преко Дунава је лежао град Београд, комерцијални центар и главни град поново успостављене Краљевине Србије.
Вајфертов деда се доселио у Панчево почетком 18. века, тражећи своју срећу прво као трговац а затим и као произвођач пива. Да би ојачао своје предузеће послао је свог сина Игњата у Минхен да би радио у тамошњим пиварама и изучавао занат, што је Игњат и радио у пивари Спатенбрау. После Игњатовог повратка граде још већу пивару која постаје највећа на Балкану, и која је постојала све до 2008. године.
Током 1865. године Вајфертови изнајмљују постојећу пивару у Београду, да би почели и тамо са производњом, да би избегли трошкове транспорта и царине приликом довожења панчевачког пива за Београд.
Ђорђе Вајферт је у Панчеву похађао немачку основну школу и мађарску средњу школу, после чега га отац шаље у Будимпешту у Трговачку академију на даље школовање. После тога Ђорђе одлази на усавршавање у Вајенштофен, поред Минхена, где апсолвира Велику пиварску школу. После дипломирања 1872. године, Ђорђе одлази у Београд да би помогао оцу у послу и заједно граде нову пивару на Топчидерском брду.
Ђорђе Вајферт се 1873. године оженио Маријом Гиснер.
Као велики добротвори, отворили су велико панчевачко католичко гробље, где су и данас посмртни остаци чланова породице Вајферт. Такође су из свог фонда саградили панчевачку католичку Цркву Свете Ане и још многе друге јавне и добротворне установе
Преузео је пивару коју је његов отац (Игњат Вајферт) сазидао код „Мостара“ у Београду, а коју је касније јако проширио.
Купио је рудник мрког угља код Костолца, рудник бакра у Бору и рудник каменог у Подвису, чему придолази још и златни рудник у Светој Ани, те је на тај начин постао творац модерног рударства у Србији.
Од 1890. он је гувернер Народне банке Србије, те стекао великих заслуга у одржању вредности динара и олакшању кредитних послова у Србији. Гувернер је био у периоду 1890-1902 и 1912-1926, укупно 26 година. Извео је и претварање народне банке и емисиону установу Краљевине СХС, као и замену круна у динаре.
Био је и председник Управног одбора Самосталне монополске управе Краљевине Србије у периоду 1895-1900. година.
Ђорђе је дарежљиви мецена културних и хуманих установа и пријатељ наука, скупљао је стари новац.
У своје време био је највећи индустријалац у Југославији.

Inicijativa za otvaranje muzeja "Đorđe Vajfert" u Pančevu    Kontaktirajte autora peticije