PETICIJA PROTIV IZGRADNJE AKVARIJUMA I DELFINARIJUMA U BEOGRADU

Тврдње да ће акваријум и делфинаријум значајно допринети туристичкој понуди Београда су паушалне и непоткрепљене. Није познато да ли је урађена било каква релевантна студија исплативости, иако је познато да су изградња и свакодневно одржавање оваквих објеката, набавка и нега животиња екстремно скупи и технички захтевни.1 Управо из тих разлога не граде их многе државе, чак и оне у којима формално нису забрањени. Тако је, на пример, у Великој Британији последњи делфинаријум затворен пре више од двадесет година. Треба имати у виду да профитабилност ових места свуда у свету нагло опада, јер све већи број људи има свест да су ово места мучења животиња и одбија да их посећује.

Наводи о терапијама са делфинима су научно неутемељени. Досадашња истраживања показују позитивне ефекте контакта деце са аутизмом са псима и коњима, као и општу корист од присуства кућних љубимаца. Са друге стране, терапија са делфинима је и даље у експерименталној фази и не постоје поуздани научни докази о њеној ефикасности.3 Осим тога, контакт људи, нарочито деце, са делфинима носи реалне ризике – од физичких повреда до преношења инфекција у оба смера. Посебно је спорно питање доступности: за колико би деце у Србији оваква терапија уопште била доступна и оправдана, када је много рационалније улагати у развој терапије уз помоћ паса, која је доказано ефикасна, безбедна и доступна деци у њиховој локалној заједници.

Без обзира на величину објекта, држање делфина, других морских сисара и риба у заточеништву представља тежак облик угрожавања њихове добробити. Већина ових животиња се сурово издваја из њиховог природног окружења4, транспортује на огромне удаљености у веома стресним условима (које велики број животиња, чак близу 30%, не преживи), а затим проводи живот у простору који је незнатан делић у односу на њихово природно станиште (чак и у највећим објектима то је само један милионити део).

Делфини су једна од најинтелигентнијих врста на планети, самосвесна, емотивна и веома емпатична бића, која живе у заједницама, са сложеним и софистицираним друштвеним интеракцијама. У природи дневно прелазе десетине, стотине, па и хиљаде километара. У заточеништву, када су лишени слободе, пространства, контакта са својом групом, код њих долази до тешког стреса, физичких и психичких поремећаја, неприродних облика понашања, драстично скраћеног животног века (10-20 година, уместо 40-50 у природи) и високе стопе смртности. Колико им тешко пада заробљеништво говори податак да је, и поред велике смртности услед инфекција, један од главних разлога смрти делфина у заточеништву самоубиство. На исти начин, боравак у акваријумима кардинално угрожава добробит и свих осталих морских сисара, а такође и риба, за које су истраживања показала да имају много сложенији емотивни и социјални живот него што се до скоро сматрало, и да могу да осећају стрес, страх и бол.

Све већи број држава је препознао да су делфинаријуми и слични објекти неспојиви са савременим стандардима заштите животиња и етичким односом према животињама. Потпуну или делимичну забрану држања делфина и других морских сисара увеле су, између осталих, Канада, Чиле, Коста Рика, Француска, Белгија, Швајцарска и Хрватска, као и поједине савезне државе САД (Калифорнија, Њујорк). Индија је забранила коришћење делфина у представама, док је Мексико забрану проширио и на терапеутске и истраживачке сврхе.

Парадоксално је да се у Републици Србији разматра изградња делфинаријума, иако је оваква пракса изричито забрањена законом. Према члану 7. став 1. тачка 35) Закона о добробити животиња, забрањено је држање, репродукција и коришћење дивљих животиња ради излагања у циркусима, приредбама, изложбама и сличним манифестацијама. Ова забрана је једна од основних цивилизацијских тековина које смо освојили и која ничим не сме да буде доведена у питање.

Овоме свакако треба додати и констатацију да би изградња акваријума у парку Ушће довела до уништења ове дивне зелене оазе Београда - нестајања великог броја вишедеценијских стабала на овој локацији, које не може заменити никакав „озелењени“ кров акваријума. Комплетна инфраструктура потребна за изградњу и одржавање оваквог објекта, грубо би нарушила овај јавни зелени простор. Недопустиво је да се овакав драгуљ Београда, његова оаза мира, претвори у забавни парк.