Peticija protiv ukidanja stanice "XII beogradska gimnazija"

PETICIJA PROTIV TRAJNOG UKIDANJA OBA STAJALIŠNA MESTA GRADSKOG JAVNOG PREVOZA "XII BEOGRADSKA GIMNAZIJA" U ULICI VOJVODE STEPE (NA LINIJAMA TRAMVAJA 9, 10 i 14 I AUTOBUSKE LINIJE 33), KOJA SU SE DO SADA NALAZILA NA PARNOJ STRANI ULICE IZMEĐU STAMBENIH ZGRADA OD CRVENE OPEKE ISPRED BROJEVA 104 - 106, PORED DVE PARALELNE STAZE KOJE DIREKTNO VODE DO VOŽDOVAČKE PIJACE, A NA NEPARNOJ STRANI ISPRED BROJEVA 111 - 113 I PEŠAČKOG PROLAZA KA ULICAMA GOSTIVARSKOJ, KRALJA VLADIMIRA I BOGDANA POPOVIĆA - KOJA VIŠE NEĆE POSTOJATI NAKON ZAVRŠENE REKONSTRUKCIJE TE ULICE.

            Mnogi Beograđani, a posebno građani koji žive na opštini Voždovac i u ulici Vojvode Stepe i okolnim ulicima, upoznati su sa činjenicom da je 12. jula 2014. godine započela rekonstrukcija ulice Vojvode Stepe, koja će prema rečima gradskih vlasti trajati punih godinu dana tj. do sredine jula 2015. godine, i odvijati se u osam faza, kojima su obuhvaćeni van hronološkog prostornog reda, njeni segmenti na prostoru od Autokomande do tramvajske okretnice na Banjici, pri čemu je od samog početka izvođenja radova obustavljen i saobraćaj gradskog javnog prevoza u ulici Vojvode Stepe i dislociran u Bulevar oslobođenja.

            Tokom jula 2014. godine, nova gradska i opštinska vlast na čelu sa SNS-om - koja je kao nekadašnja opozicija i iz opravdanih razloga kritikovala izuzetno skup, preambiciozan i u mnogim stvarima nejasan i besmislen projekat rekonstrukcije ove ulice koji je donelo ranije gradsko rukovodstvo na čelu sa g. Draganom Đilasom, da bi ga sada bezrezervno i sa oduševljenjem glorifikovala ušavši u njegovu realizaciju (!?), pri čemu će građani Beograda i njihova deca u godinama koje slede plaćati veliki kredit dobijen od Evropske banke za obnovu i razvoj koji se administrira iz budžeta grada Beograda kroz plaćanje PDV-a - organizovala je u Opštini Voždovac predstavljanje ovog projekta. Iako su tom prilikom  prisutni građani iznosili različite i uglavnom opravdane kritike i sugestije - uključujući i one iznete na brojnim sajtovima od momenta kada je javnost obaveštena o ovom projektu - svi oni su ostali bez ikakvog stvarnog učinka, budući da je svrha predstavljanja tog projekta bilo očigledno reklamesrtvo i "kićenje tuđim perjem", bez suštinske potrebe vlasti da zahvaljujući promociji - koja je zapravo morala da bude otvorena javna rasprava - eventualno nešto i promeni u skladu sa iznetim i pozitivnim predlozima, a što bi objektivno i nesporno bilo u JAVNOM INTERESU GRAĐANA - što se nije dogodilo.

            Pored brojnih drugih nedostataka koji će se tek videti nakon završene rekonstrukcije i kada više neće biti mogućnosti za njihovo otklanjanje, je i ovaj zbog kojeg pokrećemo peticiju - koji je još uvek moguće otklonti izmenom projekta, budući da će se deo rekonstrukcije na koji se on odnosi odvijati u predposlednjoj, sedmoj fazi u periodu od 20.02.2015. do 30.04.2015. godine.

            Nejasno je na osnovu koje studije, kog ispitivanja i iz kojih razloga se došlo do ove odluke i šta se njom uopšte postiže, budući i da je ona sa stanovišta građana koji ovde žive, borave i koriste gradski javni prevoz, direktno suprotna njihovim realnim i razumljivim interesima i potrebama, i predstavlja ukidanje do sada ostvarenog prava - iako za tim očigledno da ne postoji nikakakav stvaran, niti opravdan razlog.

            Vezano za ovu okolnost, ističemo i da smo od gradskih vlasti do sada dobili više odgovora kojim faktički nije precizirano da li će navedena stanica biti i vraćena, već su uglavnom iznošeni podaci koji ni na koji način nisu doprineli suštini navedenog zahteva - npr. imenovani su organi koji su doneli određene odluke -  izuzev što je njima stvorena mogućnost za dalje prebacivanje stvarne odgovornosti sa jedne gradske institucije na drugu, a zainteresovani građani su faktički stavljeni u poziciju da im se ponovo obraćaju, ili da čekaju na odgovor organa kome je zahtev dodatno prosleđen - očigledno tako u nedogled - pri čemu se troši dragoceno vreme i obesmišljava suština zahteva, koji zbog protoka vremena, nakon svih tih odgovora, očigledno da više ni teoretski neće moći da se realizuje.

            Napominjemo i da je direktor Direkcije za javni prevoz g. Uglješa Mitrović na naš zahtev za delimičnom izmenom plana rekonstrukcije vezano za ovu okolnost rekao (citat): "Raspored i pozicije stajališta u Ulici Vojvode Stepe predstavljaju rešenje odgovornog projektanta i kompromis, često oprečnih zahteva iz različitih oblasti saobraćaja koji se odnose na javni gradski prevoz, regulisanje, protočnost i bezbednost saobraćaja. Direkcija za javni prevoz je svesna ograničenja koje je projektant imao pri izradi projekta i smatra da je pozicija novo projektovanih stajališta prihvatljiva kako sa aspekta protočnosti i bezbednosti saobraćaja tako i sa aspekta javnog prevoza". 

            Dakle, odgovornost za raspored i poziciju stajališta se prebacuje na projektanta, iako je stvarna odgovornost upravo na naručiocu posla tj. gradskoj vlasti - kako prethodnoj, koja je od njega naručila projekat, tako i ovoj sadašnjoj, koja je uprkos prethodno izrečenoj kritici, ušla u realizaciju istog (!?) - koja je upravo od njega izričito tražila izmeštanje šina na sredinu ulice, kako bi (citat) "ulica Vojvode Stepe izgledala kao Bulevar Kralja Aleksandra" (!), pri čemu ga je dovela u poziciju da projektuje svoje rešenje sa takvim, očigledno "nenormalnim", iznuđenim i nametnutim zahtevom pravljenja nekakve besmislene i gotovo "ludačke" paralele između dve potpuno neuporedive ulice, jer je Bulevar duplo širi od Vojvode Stepe, a Vojvode Stepe nema apsolutno nikakve mogućnosti za bilo kakvim proširenjem, kojim bi bilo omogućeno da od sadašnje ulice eventualno postane bulevar u suštinskom značenju te reči (sa bar po dve kolovozne trake u svakom pravcu) - jer bi se isto moglo postići isključivo rušenjem većeg broja višespratnica (!), što je u postojećim okolnostima potpuno nesprovodivo i zbog čega se to logično i nije moglo dogoditi.

            Takođe, "protočnost i bezbednost saobraćaja" na koje se pozvao g. Mitrović u svom odgovoru,  nije dovedena u pitanje suštinski i isključivo brojem stajališnih mesta - koja su do sada bila postavljena upravo u skladu sa stvarnim potrebama i brojem građana koji ovde žive i dolaze koristeći javni prevoz, pa je obaveza naručioca posla bila da omogući iste uslove i nakon rekonstrukcije, a što se nije dogodilo (!?) - već upravo premeštenjem šina na sredinu ulice i stvaranjem samo po jedne, izolovane kolovozne trake u svakom smeru, bez ikakve mogućnosti obilaženja (!?), pri čemu će se ona umanjivati prilikom svakog zaustavljanja vozila (tokom parkiranja i izparkiravanja vozila, iznošenja smeća od strane "Gradske čistoće", neminovnih saobraćajnih udesa, prolazaka vatrogasaca i kola hitne pomoći, prelazaka pešaka na prelazima sa jedne na drugu stranu ulice itd.), dok se stvarna bezbednost građana realno dovodi u pitanje i spuštanjem nivoa trotoara, kolovoznih traka, kao i tramvajske dvosmerne trake u istu ravan, bez ikakvih zaštitnih elemenata (čeličnih ili betonskih stubova i sl.) (!?) - što u postojećim, dosadašnjim okolnostima nije bio slučaj - uz sve druge mane koja je ulica do sada imala. Odgovornost za to se ne može stavljati na teret građana, jer je ona upravo na vlastima koja je ušla u realizaciju ovog projekta, zbog čega je njihova obaveza da  o d m a h  pristupe njegovoj promeni i otklone sporne propuste, uključujući i povratak navedenog stajališnog mesta - dok je svrha ova peticije da ih na to obaveže i primora.

            Ukazujemo i da je navedeni projektant prilikom izrade ovog projekta ovu ulicu očigledno doživljavao kao auto put koji prolazi kroz livade i gde ne postoji nikakvo stanovištvo, rukovodeći se očigledno isključivo interesima vozača, a ne svih onih građana koji ovde žive i borave (!?) - iako je u pitanju jedna od najstarijih i najdužih voždovačkih, ali i beogradskih ulica, koja je izuzetno naseljena, i čije naseljavanje je započelo i drastično se povećava još od vremena njenog nastanka pa sve do danas.

            Nejasno je i na koje konkretne "kompromise" je mislio g. Mitrović, ali je nesporno da oni nisu imali nikakve veze sa interesima građana koji ovde žive, kao i svih drugih koji ovde borave i koriste javni prevoz i navedeno stajališno mesto - u suprotnom, ova konkretna stanica ne bi ni mogla biti ukinuta - niti je nova gradska uprava uopšte tražila od projektanta da eventualno vrati ovo, kao i druga dva ukinuta stajališna mesta (Bože Jankovića, u smeru iz centra grada ka Banjici i Petrovačku, iz smera od Banjice ka centru grada), već je samo razmatrala mogućnost uvođenja po dve kolovozne trake u svakom pravcu, na šta je po priznanju gradskog menadžera g. Gorana Vesića iznetog na navedenoj promociji, utrošila čak tri meseca i zbog čega se kasnilo za započinjanjem radova (!), iako je i svakom laiku bilo jasno na prvi pogled da je to "nemoguća misija", odnosno da je u pitanju nepotreban i jalov posao, jer se u postojećim okolnostima i iz prethodno navedenog razloga, tako nešto ne može ostvariti i što se logično i neće dogoditi.

            Potreba zadržavanja ovog stajališnog mesta je prvorazredna stvar JAVNOG INTERESA, tj. svih onih koji ovde žive, kao i u okolnim ulicama koje inkliniraju ka Vojvode Stepe u tom njenom delu - starosedecioma Beograda poznatom kao Činovnička kolonija, što je i sadašnji naziv mesne zajednice na kojoj se stanica i nalazi - (s desne strane od Autokomande ka Trošarini: u ulicama Jove Ilića, Koste Jovanovića, Generala Hanrisa, Miodraga Marinkovića itd., a s leve strane: u ulicama Gostivarskoj, Kralja Vladimira, Jovana Popovića, Isidore Sekulić, Limske, Esad Pašine, Vojvode Đurovića itd.) i čiji broj stanovnika je izuzetno visok i u stalnom porastu, uzimajući u obzir i i kontinuiranu izgradnju višespratnica u tom delu Voždovca.

            Nju dodatno potvrđuje i samo postojanje obrazovne institucije "XII beogradska gimnazija" po kojoj je stanica i dobila ime, koja će za razliku od preostale četiri koje se nalaze u istoj ulici ili u njenoj neposrednoj blizini: "Saobraćajnog fakulteta", "Visoke škole elektrotehnike i računarstva", "Fakulteta političkih nauka" i "FON"-a, i koje u svojoj neposrednoj blizini imaju stajališna mesta (poslednje dve će ostati bez stajališnog mesta samo u jednom pravcu) - u ovom slučaju ostati bez njega (!?).

            Neophodnost postojanja ovih stajališta još drastičnije dokazuju i značajni, veliki i jedini prodajni i drugi objekti u ovom delu ili u čitavoj ulici: "MAXI-ja", "LILLY-ja", "DM-a", "METALCA", više banaka: "ALPHA BANK", HYPO GROUP BANK, "Komercijalna banka" (koja je najposećenija banka u ulici),  kancelarija javnog beležnika, nekoliko obdaništa, biblioteka, više privatnih zubarskih i specijalističkih ordinacija, apoteka, pekara, bakalnica, piljarnica, prodavnica zdrave hrane, više prodavnica odeće, kozmetički i po dva frizerska ženska i muška salona, dve menjačnice, trafika, više kafića, krojačka radnja, putnička agencija itd., kao i "POŠTA" i "VOŽDOVAČKA PIJACA", koje su jedini objekti te vrste u ovom delu Voždovca, u koje dolaze svi građani koji žive na širem prostoru od Autokomande do Gornjeg Voždovca, kao i u ulicama u neposrednom okruženju - koristeći ovu stanicu upravo kao najbližu tim objektima - pri čemu bi ovo bile  j e d i n a  gradska pijaca i pošta (uključujići i druge prethodno navedene veće komercijalne objekte) na teritoriji čitavog Beograda koji u svojoj neposrednoj blizini ne bi imali stajališno mesto (!?).

            Nepotrebno je obrazlagati da u istoj ulici postoje tramvajske stanice koje nemaju gotovo ništa ili svakako znatno manje od prethodno navedenih objekata, pa samim tim ni razloge zbog kojih je na takav način neophodno njihovo postojanje - što potvrđuje da se projektant uopšte nije rukovodio iznetim argumentima (!?) , iako je on, iz razumljivih razloga, morao biti ključan i obavezujuć prilikom izrade projekta - upravo jer je u pitanju nesporni JAVNI INTERES.

            Posebnu i vrlo osetljivu okolnost predstavlja i činjenica da se na samoj stanici nalazi i "Specijalistička ordinacija VACUSAC - Centar za dijagnostiku i lečenje bolesti cirkulacije", koju posećuju teško pokretna i bolesna lica, dok je u neposrednoj blizini i "Dom studenata Mika Mitrović" (u ulici Kralja Vladimira br. 33) namenjen licima sa posebnim potrebama: invaliditetom, hrončinim bolestima i rekovalescentima, koji upravo pešačkim prolazom koji direktno izlazi na samu levu stanicu stižu do Vojvode Stepe i tu koriste gradski prevoz - zbog čega odluka vlasti o ukidanju ove stanice predstavlja i očiglednu i neshvatljivu nebrigu za navedena bolesna lica, kao i odsustvo osećajnosti i razumevanja za njihove stvarne i opravdane potrebe.

            I na kraju, ukazujemo i da je gradska vlast vezano za rekonstrukciju ulice Vojvode Stepe, zbog koje je tokom celokupnog trajanja rekonstrukcije iz nje izmešten kompletan javni gradski saobraćaj u Bulevar oslobođenja, tom prilikom opravdano uvela nova, privremena stajališna mesta, koja inače, u njemu ne postoje, i koja su sada obavezujuća za sve postojeće linije koje prolaze Bulevarom oslobođenja, kako one privremene, tako i one trajne (autobuse 9a, 33, 47 i 48) - upravo uvažavajući potrebe građana i postojeća stajališna mesta koja su u ulici Vojvode Stepe koristile ukinute linije tramvaja 9, 10 i 14, kao i autobus 33 - kao ekvivalent tih stanica - a da se rekonstrukcojom ulice trajno ukida  ova stanica, kao i prethodno navedena dva stajališna mesta (!?), što je neshvatljivo, protivrečno i direktno suprotno JAVNOM INTERESU i potrebama građana koji tu žive i borave, odnosno koriste ta stajališna mesta, a posebno ono koje je prethodno apostrofirano ovom peticijom, iz svih ranije iznetih razloga.

Biljana Bukorović, Beograd, Srbija    Kontaktirajte autora peticije