Peticija protiv zabrane fizičke kazne

Поштовани,

У току је јавна расправа која ће трајати до завршетка текуће године. Јавна расправа је о употреби физичке казне од стране родитеља у циљу васпитања деце. Закони који ће у потпуности забранити ову крајњу опцију у васпитању су спремни и после јавне расправе, уколико ми не одлучимо супротно, ће бити и усвојени. Ове законе су преписали правници,без консултације са службама, установама и особама које се баве васпитањем деце. Приликом испитивања јавног мњења је утврђено да 70% људи у Србији не подржава овај закон, тј. они су против укидања физичке казне.

Шта није физичка казна?

Физичка казна НИЈЕ физичко злостављање.

Шта јесте физичка казна?

изичка казна је последња мера у васпитању која се примењује када све мере које јој претходе буду употребљене и не делују. Такође се употребљава када дете не разуме шта значи опасност којој је непосредно изложено својим деловањем и када је у таквом узрасту да му то не можемо објаснити.

Начин примене физичке казне:

У већини земаља које имају неку одредницу и дефиницију физичке казне стоји да се она примењује на деци од 2-12 година и да се примењује отвореном шаком (углавном прстима) по дебелом месу искључиво са добрим разлогом и објашњењем због чега је дете добило ударац. Намера казне јесте да изазове бол, али не и повреду.

Шта је физичко злостављање?

Физичко злостављање је прекорачење одредница физичке казне, што може бити употреба песнице, шамара, предмета (варјаче, каиша, прута...), затим употреба на другим деловима тела (лице, глава, леђа...), такође је у намери да се изазове бол код детета (физичка и психичка), примењује се код деце и без доброг разлога и повода, чак и онда када се не види потреба за тим. Злостављање изазива страх од уништења код детета, а често је израз прикривене родитељске мржње и презира према детету.

Да ли је већ негде примењен овај закон?

Јесте, у 29 светских држава. Једна од тих држава је и Шведска. „Шведска се током последњих деценија, развила у врсту социјално-медицинске тоталитарне државе, у којој је родитељима ускраћено право да сами брину о својој деци и васпитавају их“, истиче Сив Вестерберг, један од оснивача „Нордијског  комитета за људска права“. Социјални радници, уз подршку стручњака за децу и врло недореченог закона, имају неприкосновену моћ да одлуче ко је подобан да буде родитељ, а ко није. Разлог за одузимање деце не мора бити само право злостављање и мучење, већ, на пример, у неким случајевима, и претерана везаност родитеља и деце, могућност трауме у будућности, недовољна хигијена у кући, одбијање родитеља да дете упише у обданиште или „било шта друго што није у најбољем интересу детета“ објашњава Вестерберг.. Као резултат такве социјалне политике, Шведска има скоро 20.000 деце у домовима и хранитељским породицама, што је (претворено у проценте) неколико десетина пута више него што је случај у другим европским земљама. Телесно кажњавање је одавно забрањено, и повлачи затвор (обично годину дана) и одузимање деце, али се и на остале облике „притиска“ на децу не гледа благонаклоно, па родитељи буквално имају „везане руке“ када је васпитање у питању. Кажњавање детета слањем у његову собу, на пример, назива се „собним затвором“ и кажњиво је као „угрожавање слободе“ детета. Такође, строги прописи присиљавају вас да живите у стану довољне квадратуре, са игралиштем довољно близу, и не остављају вам много слобода да одаберете „свој“ стил родитељства, будући да је тај стил држава већ одредила. У питању је, погодили сте, приступ „без правила“ по коме деци не треба постављати никаква ограничења, већ их буквално пустити да раде шта хоће. (http://www.nspm.rs/kulturna-politika/svedska-ili-uzasi-blagostanja.html?alphabet=l)

Како је у иностранству?

Најдрастичнији примери су Шведска и Енглеска, где се забрањује чак и да особа која није компетентна приђе детету када је повређено, а ригорозне законске одредбе од земаља окружења важе у Словенији и Хрватској. У САД ствари стоје другачије.- Ни у једној америчкој савезној држави не постоји закон који забрањује да се деца телесно кажњавају, а чак у 22 државе важи пропис да то могу чинити и наставници у школама. У Канади је Уставни суд дозволио да родитељи до 12. године на тај начин кажњавају своју децу - напомиње психотерапеут  Зоран Миливојевић. (http://www.pressonline.co.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/167515/Deco,+niko+ne+sme+da+vas+bije!.html)