U ovoj državi svi gledaju samo sebe, pa čak i ljudi koji se nazivaju psiholozima, pedagozima i nadležnim organima. Ako deci neće pravi put pokazati odrastao čovek i pružati im pomoć, ko će. Kada nemamo kome da se obratimo, da li treba da se obraćamo drugovima i drugaricama, pa da nas oni posle na duši nose. Sramota je kako ova država sve pod tepih gura i okrene ledja problemu, a kada se nešto desi rodjitelji nisu dobro vaspitali. Od 20. veka telefon je promenio funkciju i izgled, kola su postala brža i efikasnija, napravili smo sve što čoveku može da padne na pamet, a škola, škola je ostala i dalje ista. Mi, deca, ne želimo da nas država priprema za rad za minimalne plate u državnim poslovima, nego želimo da nam daju priliku da kažemo svoje mišljenje kada je zaista potrebno i da pokažemo svetu naše sposobnosti. Škola utiče na mentalno zdravlje deteta, a država prekrštenih ruku sedi i gleda "Pink". Hoćemo da se normalizuje odlazak kod školskog pedagoga i psihologa i želimo da nas u školi uče o pravim vrednostima. U 21. veku se dešavaju ovakve, neljudske, stvari, ali svi znamo da ako ovo ostavimo sa strane i zaboravimo za nedelju dana, desiće se opet, a država neće promeniti ništa. Ne želimo da dižemo ruku kada nam se ide u toalet, i ne želimo da se na nas deru naši uzori kada je to pitanje postavljeno na sred nastave. Popravimo zajedno to, potrudimo se da tako ne bude, uradimo nešto za našu, vašu decu.

Dunja Simic 0695525462    Kontaktirajte autora peticije