Решење статуса ИРЛ корисника ПНН
Ми доле потписани грађани Републике Србије,
обраћамо се Народној скупштини, као носиоцу законодавне власти у Републици Србији, са захтевом да размотри и донесе закон или други општи акт из надлежности Републике Србије (Устав Р.Србије, чл.98. и чл99. тачка 7.), а којим би се омогућило повећање привремене новчане накнаде (ПНН), као и решење коначног статуса интерно расељених лица (ИРЛ) корисника ПНН. Накнада се тренутно исплаћује по обрачуну минималне зараде у Републици Србији за период (јун- децембар 2006 године).
Обзиром да је инфлација узела маха , цене вртоглаво расту принуђени смо на овај корак.
Ко су ИРЛ корисници ПНН?
ИРЛ корисници ПНН су лица која су била запослена до немилих догађаја 1999год. у државним и друштвеним организацијама на Косову и Метохији, без своје воље, без своје кривице, били су принуђени да напусте радна места и огњишта.
Како се нису створили услови да се врате у домове и на радна места, Влада Републике Србије је донела одлуку о привременом делимичном збрињавању ових лица тј.
Закључкак Владе Републике Србије
(05 број 02-4586/2003-001 од17 јула 2003.године):
Интерно расељена лица која су до 9. јуна 1999. године била у радном односу у друштвеним организацијама, у друштвеним предузећима на Косову и Метохији, а по том основу не примају зараду, која такође испуњавају и ове услове:
-нису засновали нови радни однос,
-немају услове за пензију,
-нису остварили право на новчану накнаду у време незапослености,
-не остварују приход по основу рада и имовине,
остварују право на привремену новчану накнаду.
Администратор исплате ове накнаде је НСЗ Србије.
Поред овога, радници који су радили у јавним установама, предузећима и локалним самоуправама на Косову и Метохији, ако након расељења нису радно ангажовани, примају такође ПНН, али директно из буџета свог послодавца, нпр. из надлежног министарства (просвете, здравства, управе и локалне самоуправе, унутрашњих послова или неког другог).
ПНН по Закључку Владе Републике Србије од 17 јула 2003.године, обрачунава се у висини минималне зараде утврђене у складу са законом за период (јануар - јун 2003.године.)
Цена рада у том периоду била је 27 дин по сату.
Прим: Ако узмемо месечни просек 174 радних сати,
(174 x27=4698 дин)је био износ ПНН.
Формално посматрано сви корисници привремене новчане накнаде се сматрају запосленим лицима, а на основу накнаде остварују право на здравствено и пензионо осигурање.
Закључком Владе Р.Србије (05број:120-335/2007 од 11.јануара 2007.године), извршена је корекција износа висине ПНН и исплаћује се у износу од 8526 динара - важно је напоменути да је то је минимална зарада обрачуната за период (јун -децембар 2006.године)
Минимална цена рада 2006-е године у том периоду била је 49 динара по сату, па је нови износ ПНН по рачуници био ( 174 x49=8526)
Закључаком Владе РС (05 број: 120-605/2010 od 26. августа 2010.године), Влада је само дефинисала наставак исплате ПНН, али са овим закључком није извршена никаква корекција висине ПНН, накнада је остала иста и исплаћује се по обрачуну минималне зараде за период (јун - децембар 2006.).
Данас, 2023-е године минимална цена рада је 230 динара по сату, међутим ИРЛ која на жалост још увек испуњавају горе наведене услове за ПНН, добијају је по обрачуну из 2006 -е године.
Корисници ПНН који живе на Косову и Метохији добијали су накнаду увећану за 30 %.
Г. председник Вучић je у пролеће ове године објавио, да ће њима накнада бити повећана на 20000 дин. месечно, што је и остварено. Нека је, међутим направљена је дискриминацијa нас ИРЛ, јер је њихова накнада повећана за 90%, док је ИРЛ корисницима накнада остала иста и исплаћује се још увек у износу од 8526 динара.
ИРЛ корисници ПНН нису нерадници, једноставно послодавци нам нису излазили у сусрет, често је то што смо формално запослени био разлог да не добијемо посао.
НСЗ и надлежна министарства нису имала послове, које би понудили овим лицима.
Обзиром да послодавцима нисмо били интересантни док смо били млади, снажни и здрави, сви су изгледи да ћемо у будуће то бити још мање.
Банке нису хтеле да нам одобре кредите, да покренемо сопствени посао, јер рачуни на којима се исплаћује ПНН, ( Штедне књижице - Поштанске штедионице) тј.депонентни рачуни су они које кредитни биро не види.
Са 8526 дин. није могуће преживети, а и обавезе су велике, зато су ИРЛ принуђени да раде у неформалном сектору, на сезонским пословима, услужне послове и послове као што су помоћ у кући, брига о деци или старима а зараде коју остварују углавном су испод минималнене.
Намеће се питање:
Колико ће још моћи ова лица да раде те послове обзиром да су 50+ година старости?
Многи су већ болесни, користе скупе лекове и већ тешко преживљавају.
Након свега наведеног, можда би најреалније било, наравно у складу са Уставом Р.Србије и законима да државне власти, размотре могућност пензионисања ИРЛ корисника ПНН, а што би њима помогло да се коначно осете као пуноправни грађани Републике Србије.
У нади да ћете нас чути и изаћи у сусрет.
Група ИРЛ корисника ПНН Kontaktirajte autora peticije