Koji odlomak je neistinit? Možete da kliknete na nekoliko rečenica u tekstu peticije i da nam za svaku kažete šta je tačno. Ovo je opciono.
Susedne rečenice spajaju se u jednu tvrdnju. Ponovo kliknite na rečenicu da biste je uklonili.
Blokada agresije na crkvu
Agresivna dejstva protiv pravoslavne crkve, kao i kršenje verskih prava i sloboda, poslednjih decenija su u drastičnom porastu što predstavlja gorući problem međunarodne zajednice. Dokumentovani su brojni slučajevi rušenja hramova, njihovog otimanja od vernika, kao i progona sveštenstva i vernika. Stvoren je novi mehanizam mešanja u nadležnosti crkava od strane državnih režima i institucija, odnosno kršenja zakonskih osnova koje uređuju odnos države i crkve.
Nažalost, uočljivo je da nedostaju adekvatne i pravovremene reakcije institucija, organizacija i pojedinaca koji se bave zaštitom ljudskih prava, kada je reč o navedenim problemima. Iz tog razloga Centar za geostrateške Studije iz Srbije pokreće međunarodnu inicijativu „Blokada agresije na crkvu“ u cilju pronalaženja odgovarajućih mehanizama za zaustavljanje agresivnih dejstava usmerenih na pomesne crkve i verske zajednice, kao i zaštitu verskih prava ljudi.
Ovom prilikom skrećemo pažnju na kontinuiranu agresiju nad vernicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i posebno zabrinjavajuće napade na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i njene vernike.
1. Kršenje prava vernika SPC
- Agresija na SPC na Kosovu i Metohiji je u kontinuiranom porastu od dolaska međunarodnih snaga koje su zadužene da obezbede mir. Podsećamo na činjenicu da je u pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji spaljeno i porušeno preko 35 sakralnih objekata, a počinioci ovog nasilja su ostali nekažnjeni. Napadi na hramove na Kosovu i Metohiji su nakon toga nastavljeni i evidentirani su mnogobrojni slučajevi kamenovanja crkava, pljačke, napada na sveštenike, otimanja imovine kao i skrnavljenja srpskih grobalja.
Vlasti u Prištini sprovode falsifikovanje, proglašavanjem pravoslavnih hramova za katoličke (Ministarstvo kulture lažne države Kosovo nedavno je proglasilo pravoslavnu crkvu u Gornjim Vinaricama za katoličku i upisalo je u spisak kulturne baštine Prištine).
Reakcije međunarodne zajednice izostaju.
2. Zabrana i nasilno otimanje hramova UPC
- Nasilna dejstva koja se preduzimaju protiv Ukrajinske pravoslavne crkve su eklatantan primer agresije koja se vrši na crkvu i njene vernike. Ukrajinska Rada je usvojila Zakon o zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve kojim se krše međunarodne norme o slobodi veroispovesti. Brojni su primeri nasilnog upada u crkve i proterivanja sveštenstva i vernika širom Ukrajine. Takođe, protiv stotine sveštenika se vode brojni sudski procesi, uključujući i episkope, članove Svetog Sinoda, koji su predmet kontinuiranog institucionalnog i nasilnog linča od strane vlasti, a zabeleženi su i žestoki fizički napadi. Mitropolit Longin je nedavno pretrpeo žestoko nasilje, kojim je ozbiljno ugroženo njegovo zdravlje i život. Sve to stvara još veći konfliktni potencijal i preti da preraste u tragediju nesagledivih razmera.
Reakcije međunarodne zajednice i u ovom slučaju izostaju.
*Napomena: Centar za geostrateške studije će u konsultaciji sa pravnim timom započeti prikupljanje potrebne dokumentacije o navedenim slučajevima agresije na crkvu i kršenja verskih prava ljudi.
Ovu inicijativu ćemo uputiti:
1. Savetu za ljudska prava OUN
2. Organizaciji za sigurnost i saradnju u Evropi
3. Savetu Evrope
Sa molbom da, unutar okvira svojih nadležnosti, naprave odgovarajući predlog za saradnju u vezi sa pokrenutom inicijativom.
Istovremeno obaveštavamo nadležne institucije da je pokrenut postupak za promociju i prikupljanje potpisa građana za podršku ovoj inicijativi u kome će biti imenovani „Ambasadori za zaštitu crkve“- javne ličnosti koje će aktivno učestvovati u kampanji.
Inicijativni odbor:
Dragana Trifković, generalni direktor Centra za geostrateške studije, Srbija
Aleksandar Azadgan, akademik, glavni geopolitički savetnik Centra za geostrateške studije i viši politički komentator, SAD
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava, saradnik Centra za geostrateške studije, Srbija
Patrik Popel, politički analitičar, saradnik Centra za geostrateške studije, Austrija
Lukas Leiroš, geopolitički analitičar Centra za geostrateške studije, Brazil
Diogenis Valavanidis, direktor Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, Srbija
Konrad Rekas, saradnik Centra za geostrateške studije, Poljska
Vasilijana Merheb, crkveni analitičar i teolog, Bugarska
Šota Aphaidze, direktor Centra za islamske studije, Gruzija
Nikola Milovančev, pravnik, saradnik Centra za geostrateške studije, Slovenija
Arno Devalej, stručnjak za međunarodno pravo, advokat sa licencom u Parizu i Vašingtonu, Francuska
Ruslan Pankratov, politikolog, naučni saradnik Instituta ZND – pribaltičko odeljenje, saradnik Centra za geostrateške studije, Letonija