Забрана градње малих, мини и микро хидроцентрала и њихово брисање из просторног плана, као и уклањања оних које су већ изграђене

Овом петицијом желимо да зауставимо даље уништавање вода и природе Србије које се дешава грађењем малих хидроелектрана које уништавају сав биљни и животињски свет, а које се граде супротно законима и супротно здравом разуму и користи свих грађана.

Придружите нам се у групи:https://www.facebook.com/groups/1974095296022053/

59480655_2351918885132558_3111173068253298688_n.jpg

При изградњи оваквих малих хидроелектрана, река се ставља у километарску цев како би се постигао притисак за производњу струје. Мале хидроцентрале производе толико мало струје да  не постоји економско оправдање за врло високу цену њихове изградње. При томе сав живи свет километрима у цеви и уз цев заувек нестаје, укључујући и заштићене аутохтоне врсте риба, ракова, биља. Поред уништавања живог света, инвеститори заувек мењају и угрожавају геоморфолошке одлике земљишта, што најчешће доводи до клизишта, па тако уместо прелепих обала река и потока, цео предео после изградње деривационих мини хидроелектрана је потпуно девастиран. Мале хидроелектране не угрожавају живи свет, оне га убијају. Оно што је најважније је то да цена киловата из ових електрана  скупља и грађани је плаћају као ставку 6 на рачуну за струју и тај новац одлази директно у џепове инвеститора који су уништили приступ води, убили живи свет и природну лепоту која припада свима нама. Од грађења оваквих хидроелектрана корист има само инвеститор. Велико је питање коју струју нама наплаћују кроз ову скупљу цену. Производња такве струје је сувише мала да би инвеститор имао велике користи и зато постоји сумња да се тајним путевима обична струја продаје као „зелена“. Иако постоји много бољих начина за коришћење „зелене“ еколошке енергије – соларне плоче, ветропаркови и др... код нас је предвиђена изградња 856 електрана широм Србије.

 

Предавање Ратка Ристића на Филозофском факултету погледајте овде.

 

 

Инвеститори добијају велике кредите, а инвестиција не може да се оправда. И ту је највећа опасност. Ако инвеститор не може да плаћа кредит, банка узима постројење. Сматрамо да иза свега стоји намера да нам се трајно одузму реке и да тиме изгубимо наше воде, а затим да се на тим местима експлоатише руда и тиме трајно загади најнајчистија подручја наше земље.

Нажалост, наше институције не уважавају Закон о заштити природе, без којег не би смео да се гради ни један овакав објекат. Многобројна су кршења закона и на терену видимо да су инвеститори веома заштићени и да упркос решењима инспекција и нерегуларним грађевинским дозволама нстављају свој рад.   У целом свету се води рат против ове пошасти. Људи бране телима своје реке и природу. О стању код нас је стручно и врло детаљно известио декан Шумарског факултета Ратко Ристић у студији о утицају МХЕ.

 Забринутост за очување природних ресурса изразили су и стручњаци у отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине Горану Тривану и градоначелнику Пирота Владану Васићу. Писмо су потписали декан Шумарског факултета Ратко Ристић, декан Биолошког факултета Жељко Томановић, декан Географског факултета Дејан Филиповић, декан Рударско-геолошког факултета Душан Поломчић, као и директор Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Павле Павловић.   Професори су изнели јавно свој став сматрајући то својом моралном обавезом у име високошколских установа чија је делатност истраживање и заштита природних ресурса. Декан Шумарског факултета се градоначелнику Пирота Владану Васићу обратио још у фебруару ове године, али је писмо остало без одговора.   Градоначелник Васић је у више наврата истакао да одлуку о томе да ли је нека МХЕ прихватљива или не дају надлежне институције, пре свега Завод за заштиту природе, електродистрибуција и водопривреда. Министар Триван се још раније изјаснио да подржава забрану изградње МХЕ у заштићеним подручјима.   У писму професора министру наводи се да је неприхватљива активност у вези са коришћењем простора на подручју Парка природе „Стара планина” са јединственим екосистемима и биолошком разноврсношћу пастрмских риба, као и бројних других група биљака и животиња, које представљају опште добро за локално становништво, као и све грађане наше земље.   Планирана градња 58 МХЕ на подручју Старе планине угрожава традиционалан начин живота, егзистенцију и могућност останка преосталог становништва старопланинских села, међу којима има и заштићених културно-историјских целина, упозоравају стручњаци.   Србија је најсиромашнија земља Балкана када су у питању домицилне површинске воде. Водно богатство наше земље је под додатно великим негативним утицајима бројних загађивача, лошег газдовања, а поврх свега, масовна изградња МХЕ прети да мало преосталих драгоцених ресурса буде потпуно уништено, наводи се у писму.   „Потпуно нам је јасна и обавеза да се производња енергије на рачун фосилних горива делимично замени тзв. „зеленом” енергијом добијеном из обновљивих извора. Међутим, МХЕ су више него скромни произвођачи енергије: ако би било изграђено свих 856 објеката, према постојећем Катастру, било би обезбеђено највише до 3,5 одсто потребне количине електричне енергије на годишњем нивоу, али би истовремено били уништени највреднији брдско-планински водотокови (пример Јошаничке реке на падинама Копаоника), уз нарушавање предела, био и геодиверзитета”, упозорили су професори.   У писму су подсетили да су Србија и Балкан једно од најважнијих подручја диверзитета поточних пастрмка у Европи, а да се мини-хидроелектране граде управо на тим рекама.   Рибље стазе које се на тим постројењима граде служе само задовољењу формалних прописа и изигравају суштину. Оне немају никакву сврху јер поточна пастрмка није миграторна врста и не користи рибље стазе. Додатно, промена водног режима утиче на мењање и уништавање речних станишта са биљним и животињским светом, природних плодишта риба и на промену обима и динамике ерозије у речном кориту.   Поред тога, ремети се режим прихрањивања издани водом из речног корита (која је уведена у цеви), тако да долази до смањивања издашности или пресушивања локалних извора, што угрожава и водоснабдевање становништва - стоји у писму уз напомену:   „Све ово показују досадашња искуства западноевропских земаља, а поготову МХЕ у алпским деловима Немачке, Аустрије, Италије и Француске, а што је подстакло бројне дискусије у овим земљама, као и на нивоу Европске уније о незнатним енергетским користима МХЕ, а великим и несразмерним еколошким штетама коју наносе. Као сиромашна земља морамо из туђих грешака да извлачимо поуке, а не да срљамо у нове грешке.”   Четворица декана Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања, на крају свог обраћања министру Тривану и градоначелнику Васићу, напомињу да данас постоје много ефикасније и исплативије, а у смислу очувања простора и животне средине, одрживије опције за производњу енергије из обновљивих извора (ветроенергија, соларна енергија, енергија из биомасе, геотермална, и др.). Насупрот томе, алтернатива чистој води не постоји и живот без ње није могућ.

56375694_2564463626962015_8051122711264493568_n.jpg

Закључак и наши захтеви преузети из елабората декана Шумарског факултета проф. др Ратка Ристића које ћемо проследити свим одговорним институцијама и надлежнима за ове проблеме.

ЗАХТЕВИ У ВЕЗИ КОНЦЕПТА МХЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ

 Преиспитати важеће одредбе Закона о енергетици и Националног акционог
плана за производњу енергије из обновљивих извора;
 Укинути економске подстицаје за електричну енергију произведену у МХЕ, без
обзира да ли се налазе у заштићеним или незаштићеним подручјима;
 Донети мораторијум на градњу МХЕ у заштићеним природним подручјима РС;
 Преиспитати све до сада издате дозволе за градњу МХЕ, у циљу утврђивања
законитости спроведених процедура;
 Обезбедити учешће локалних заједница у процесу издавања услова, мишљења,
сагласности и дозвола, које се тичу МХЕ;
 Установити обавезу континуираног мониторинга процеса рада постојећих МХЕ,
коришћењем аутоматских мерних инструмената, са стриктним правилима
контроле рада, коју спроводе надлежне државне институције;
 Увести обавезујућа хидролошка и хидробиолошка истраживања водотока пре
почетка израде техничке документације и Студије о процени утицаја на животну
средину, за МХЕ;
 Увести обавезу израде Студија о процени утицаја на животну средину (СПУ) за
све МХЕ, без обзира на инсталисани капацитет, и локацију (заштићена или
незаштићена подручја);
 Обезбедити средства из буџета Републике Србије за истраживања која треба да
дају одговор на кумулативне ефекте градње више објеката МХЕ на појединим
водотоковима;
 Увести обавезу директног позивања (обавештавања) управљача заштићених
природних подручја на јавне расправе поводом израђених СПУ, са обавезном
доставом интегралне верзије СПУ (у електронској форми) најмање 30 дана пре
јавне расправе;
 Увести обавезу директног позивања (обавештавања) свих становника у
локалним заједницама (на простору заштићених и незаштићених подручја) на
јавне расправе поводом израђених СПУ, са обавезном доставом интегралне
верзије СПУ (у електронској форми) најмање 30 дана пре јавне расправе;
 Изменити процедуру селекције експерата који чине техничку комисију за оцену
СПУ, Министарства заштите животне средине (обезбедити механизам којим се
гарантује неповезаност обрађивача СПУ са инвеститором; утврдити
компетентност обрађивача за проблематику која је предмет СПУ);
 Онемогућити издавање услова заштите природе без сагласности управљача
заштићених природних добара и Министарства заштите животне средине;
 Остварити доследно поштовање и супремацију Закона о заштити природе у
односу на Закон о планирању и изградњи, када су у питању заштићена природна
подручја;
 Створити механизам за поништавање аката Министарства грађевинарства,
саобраћаја и инфраструктуре, када је у питању очигледно непоштовање важећих
232
уредби о заштити природе и када се утврде случајеви угрожавања и деградације
природних вредности;
 Обезбедити механизам за поштовање хијерархије просторно-планских
докумената;
 Уклонити из просторно-планских докумената за заштићена подручја све
локације за градњу МХЕ;
 Прописати адекватну методологију за утврђивање „биолошког минимума“,
односно, „еколошки одрживог протока“;
 Проширити овлашћења, капацитет и дигнитет инспекцијских служби, посебно
око испуштања прописаног биолошког минимума, и значајно пооштрити
казнене мере;
 Забранити постављање деривационих цевовода у природна корита за мале воде
(минор корита);
 Обезбедити континуиран мониторинг хидролошких и хидробиолошких
карактеристика водотокова после изградње МХЕ, по методологији коју
прописује Министарство заштите животне средине, о трошку власника МХЕ.


СМЕРНИЦЕ ЗА ОДРЖИВО ПЛАНИРАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ СЛИВНИМ ПОДРУЧЈИМА
МАЛИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА У ЗАШТИЋЕНИМ ПРИРОДНИМ ДОБРИМА
 Прогласити хитну, безусловну забрану градње МХЕ у заштићеним природним
добрима РС;
 Одмах укинути економске подстицаје за електричну енергију произведену у МХЕ
у заштићеним подручјима;
 Преиспитати све до сада издате дозволе за градњу МХЕ у заштићеним
подручјима, у циљу утврђивања законитости спроведених процедура, квалитета
техничке документације и посебно веродостојности Студија о процени утицаја
на животну средину;
 Уклонити све МХЕ које су изграђене супротно законским одредбама и
стандардима заштите животне средине и управљања простором у заштићеним
подручјима;
 Спровести хитан програм континуираног мониторинга процеса рада постојећих
МХЕ у заштићеним подручјима, коришћењем аутоматских мерних инструмената,
са стриктним правилима контроле рада, коју спроводе надлежне државне
институције;
 Увести обавезујући хидролошки и хидробиолошки мониторинг на свим МХЕ у
заштићеним подручјима;
 Одмах спровести истраживања која треба да дају одговор на кумулативне
ефекте градње више објеката МХЕ на појединим водотоковима, у заштићеним
подручјима;
 Обезбедити учешће локалних заједница у контроли и модификацијама процеса
рада МХЕ, у циљу задовољења интереса локалног становништва, у складу са
стандардима заштите и унапређења животне средине;
 Остварити доследну примену и супремацију Закона о заштити природе у
односу на Закон о планирању и изградњи, у заштићеним природним добрима;
 Значајно проширити овлашћења, капацитет и дигнитет инспекцијских служби,
посебно у вези режима захватања, вода, испуштања прописаног биолошког
233
минимума, услова за опстанак живог света акватичног екосистема, и значајно
пооштрити казнене мере.

 

 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Процес планирања, пројектовања, изградње и коришћења МХЕ у Србији, у периоду од
2007-2018., показао је слабост појединих законских решења, административних
процедура и рада инспекцијских служби, на штету животне средине и често против
интереса локалног становништва.
Изградња МХЕ доноси корист једино појединцима и интересним групама (инвеститори
и корисници МХЕ, произвођачи и испоручиоци опреме), уз минорне енергетске ефекте
за ширу заједницу. Инвеститори су углавном приватне компаније, које имају јасан
интерес: од тренутка пуштања МХЕ у погон, произведена електрична енергија се
испоручује Електропривреди Србије, која плаћа повлашћену цену произвођачима, а све
то на крају иде на терет сваког домаћинства у Србији.
Планирана градња више стотина МХЕ нема никакво рационално објашњење, имајући у
виду чињеницу да би тиме били уништени највреднији брдско-планински водотокови
Србије, од којих су многи у заштићеним природним подручјима. У деривационе
цевоводе било би уведено више од 2.000 км водотокова, који су носиоци
биодиверзитета фрагилних акватичних екосистема. Не треба занемарити чињеницу да
је Србија најсиромашнија земља Балкана, када су у питању аутохтоне површинске
воде, а управо на еколошки и хидролошки највреднијим речицама започело је
спровођење масовне градње МХЕ.
Светска искуства, по питању градње МХЕ, говоре о деградацији екосистема, смањењу
биодиверзитета, фрагментацији станишта риба и појачаној ерозији, што је веома
слично домаћим искуствима. У Канади (Онтарио) већ су укинуте стимулативне („feedin”) тарифе за тзв. „повлашћене произвођаче“, о чему се воде дебате и у Европском
парламенту. Неке земље (нпр. САД) су значајно пооштриле услове коришћења, у
смислу виших стандарда заштите животне средине, тако да приватни власници више
немају интерес да наставе коришћење МХЕ.
Нестанак или угрожавање ендемских и заштићених врста риба, поремећај
водоснабдевања локалних заједница, интензивна ерозија на приступним путевима и
деградација предела, само су неки од негативних ефеката градње МХЕ, уз бројне
примере кршења или непримењивања законских прописа и стандарда заштите
животне средине. Све то постаје далеко драматичније у контексту спознаје да је Србија
у срцу региона југоисточне Европе, који је препознат као један од најугроженијих на
глобалном нивоу, дејством текућих климатских промена.
Дакле, интересне групе и појединци остварују огромну материјалну корист, наносећи
велику еколошку штету, уз безначајну енергетску корист, а све то плаћају грађани
Србије, кроз рачуне за утрошену електричну енергију. Апсурдно је да тако нешто
финансијски подржава читаво друштво, наметнутом обавезом да сва домаћинства
плаћају накнаду за производњу енергије из обновљивих извора, о чему грађани нису
ни имали прилику да се изјасне.
234
Овде се не може говорити о националном интересу, напротив, концепт изградње МХЕ
фундаментално угрожава систем заштите животне средине, очување биодиверзитета и
стабилност фрагилних екосистема брдско-планинских подручја. Проблеми који су
уочени изградњом постојећих МХЕ захтевају хитно преиспитивање процедура за
издавање дозвола, како за планиране тако и изграђене објекте, уз императив забране
даље градње у заштићеним подручјима. Наставак изградње МХЕ до планираног броја
(850) довео би до озбиљних екосистемских поремећаја, деградације животне средине
и био би индикатор неспособности система али и шире друштвене заједнице, да
сагледају аутодеструктивност ове форме понашања у јавном животу. То би, поред
осталог, значило и ускраћивање основног људског права сваком грађанину Републике
Србије, да користи током свог живота и сачува за будућа покољења, јединствене
природне вредности Србије.

https://insajder.net/sr/sajt/pitanjedana/12016/

 


Драгана Божиновић - Савез месних заједница Старе планине    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Драгана Божиновић - Савез месних заједница Старе планине da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Facebook