Правда за Петра: Петиција Министарству просвете и министру Шарчевићу

Петар Благојевић, професор техничког и информатике, остао је без посла заједничким незаконитим поступањем директора Основне школе у Багрдану и Министарства просвете. Петар по трећи пут у овој години штрајкује глађу. Сада већ пуних недељу дана, испред Министарства просвете. Иако за овај случај министар Шарчевић и службеници Министарства добро знају, јер су у мају (током другог штрајка глађу) Петру Благојевићу обећали да ће га вратити на посао у неку школу у Крагујевцу и околини, од таквог обећања остале су само шупље речи. Будући да је Министарство просвете по други пут, крајње подло, преварило Благојевића и грубо се поиграло са његовом судбином, први пут када су му намерно подвалили неисправно решење о враћању лиценце, а сада и други пут када су му слагали да ће бити враћен на посао, најмање што у овом часу могу да учине, јесте да реагују и испуне обећање које су му дали - и тиме спрече да се догоди већа трагедија.

Нигде у цивилизованом свету не би се могло замислити да највиши просветни органи власти подваљују, лажу и служе се преварама, онако како су, без трунке савести, чинили министар Шарчевић и његов правни тим у последњих пет месеци. Штавише, такво криминално понашање у МПН, варање, давање лажних обећања и подваљивање сигурно није забележено у Србији откада постоји просвета. Тешко би се могао наћи сличан пример разбојничког понашања највиших просветних власти и у оним малобројним земљама у свету, које се још увек сматрају заосталијим од Србије.

Ми, потписници ове петиције, тражимо да Министарство просвете одмах прими на разговор професора Благојевића и одмах да испуни обећање које су њему и професору Дисићу дали током њиховог штрајка у мају месецу. Наиме, Министарство је испунило само обећање које су дали у случају професора Живадина Дисића, али и даље игнорише то исто обећање у односу на професора Благојевића! Откуд Министарству право да своје обећање испуни само према једном наставнику, када је посао обећало обојици?

Зар су српске просветне власти најгоре и најнехуманије на свету? Изгледа да јесу, јер је њихово игнорисање штрајка глађу Петра Благојевића толико сурово, толико бахато, толико нечовечно - да се такав њихов однос према једном наставнику (према човеку) може оквалификовати само као крајње дивљаштво! У цивилизованом свету, тако бездушно се нико не односи ни према животињама, а камоли према просветним радницима - онима од којих зависи будућност нације.