СТОП ИНВЕСТИТОРСКОМ УРБАНИЗМУ НА ВРАЧАРУ

Београдска општина Врачар постала је највећа жртва инвеститорског урбанизма и најочигледнији пример победе приватног интереса над јавним.

Надлежне институције, очигледно огрезле у корупцији у овом домену, интересе грађана Врачара поодавно више не штите. Последице оваквог стања постају катастрофалне за Врачар и живот његових грађана: улице се претварају у бетонске кањоне; предратно и вредно архитектонско наслеђе ове старе престоничке општине неповратно се уништава; број зелених површина и стабала  неумитно опада; тротоари постају све ужи док се загађеност ваздуха и саобраћајне гужве драматично повећавају.

Ако се хитно не заустави, инвеститорско дивљање које се толерише од стране надлежних институција довешће до потпуног колапса Врачара чија инфраструктура ни у једном погледу не може да издржи такав грађевински и демографски притисак.   

Стога ми, грађани Врачара, захтевамо од надлежних општинских, градских и републичких власти:  

1.      да се по хитном поступку ограничи максимална спратност на целокупној територији општине Врачар која у највишим зонама не сме прелазити висину од 12м за максималну висину венца односно 15.5м за максималну висину слемена објекта – ова мера представља једини начин да се обузда инвеститорски урбанизам и смањи демографски притисак на ову, иначе, најгушће насељену општину;  

2.      да се новоградња ограничи нижим вредностима изграђености и заузетости грађевинских парцела и тиме омогући довољно осветљености, осунчаности и проветрености свих стамбених и радних простора;  

3.      да се, поред очувања постојећег зеленила, дефинише амбициозна стратегија озлењавања општине Врачар;  

4.       да се уведу строги критеријуми у погледу архитектонског обликовања нових објеката који морају бити стилски уједначени – нарочито у погледу изгледа фасада, коришћених материјала односно колорита;  

5.      да се правилима градње императивно предвиди простор за дрвеће које се сече због подземних гаража које по устаљеном обичају код новоизграђених објеката превазилазе грађевинске линије и досежу до регулационих линија;  

6.      да се поједине амбијеталне целине као и поједини архитектонски вредни објекти ставе под заштиту Градског завода за заштиту споменика културе и искључи свака могућност њиховог рушења;  

7.      да се најзад почне са рушењем нелегалних објеката или делова објеката;

8.      да надлежни органи – тужилаштво на првом месту – коначно усмере своју пажњу на деловање „урабнистичке мафије“ и на сумњиве начине до којих се долази до дозвола као и до накнадних легализација бесправне тј. дивље градње.

УДРУЖЕЊЕ "ТОПОЛСКА"    Kontaktirajte autora peticije