REHABILITACIJA DRAGOLJUBA MILANOVIĆA!

 

Predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću

Mi, potpisnici ove peticije, zauzimamo se da nepravda učinjena Dragoljubu Milanoviću, nekadašnjem direktoru RTS-a, Radio Televizije Srbije, bude poništena. On nikada nije smeo da bude osuđen. Osuditi žrtvu umesto počinioca nije nepravda već je zločin! I podstiče agresora na napade na slobodu štampe, kako dokazuje ne samo jedan od zadnjih primera, slučaj Julijana Asanža.

Da takozvani Haški Tribunal i njegova nasledna organizacija još uvek srpske građane mimo bilo kog prava i pravde osuđuje na doživotne kazne i prema njima se neljudski ophodi, ne može se staviti na teret sadašnjem srpskom vođstvu, ali je u njegovoj moći da se nepravda nad Dragoljubom Milanovićem ispravi.

23. aprila 1999.godine, noću u 02.06 sati, zgrada RTS-a razorena je dejstvom NATO bombardera i pri tom je poginulo 16 radnika, toliko je bilo i povređenih. Ovaj napad se dogodio bez ikakvog upozorenja, dok su radnici noćne smene upravo pripremali svoju emisiju sa aktuelnim vestima. Očekivalo se čak i direktno uključenje sa poznatim stranim političarem. Direktor Milanović je kratko pre toga napustio zgradu, i tek što je došao kući stigla je vest da je stanica bombardovana. U vreme bombardovanja u zgradi se nalazila i majka tadašnjeg ministra za informisanje (današnjeg predsednika Srbije), Angelina Vučić, koja je te noći bila dežurni urednik i sa kolegama pripremala vesti za 03.00 sati.

Nekoliko nedelja pre ovog zločina RTS je dobila zahtev medijskih kuća država koje su protiv Srbije vodile rat, za svakodnevno šestočasovno emitovanje njihovih emisija, na šta je dat negativan odgovor, na osnovu čega NATO - gazeći međunarodno pravo - RTS proglašava legitimnim ciljem za napad. Tvrdi se da je stanica deo ,,ratne mašinerije“, ,,služi u propagandne svrhe“ i da ne obaveštava ,,adekvatno“ o situaciji u ratu, posebno ne o ,,masovnim proterivanjima“ i ,,zločinima“ nad kosovskim Albancima.

Amnesty Internacional ovaj NATO napad na zgradu RTS-a okarakterisala je kao ratni zločin i navela da član 52(2) Ženevske konvencije jasno definiše vojne i civilne ciljeve i da učešće u propagandi nije zadovoljavajući argument da bi se neka ustanova deklarisala kao legitimni cilj za napad.

Umesto odgovornih iz NATO-a, osuđen je 2002.godine Dragoljub Milanović na 10 godina zatvora, i to radi navodnog nepoštovanja Zakona o opštoj sigurnosti i zato što nije preduzeo sve mere da zaštiti i evakuiše saradnike i opremu. Na njegovu primedbu na sudu za vreme rasprave: „Da sam stanicu izmestio na alternativno mesto, bilo bi još više žrtava’’, odgovorila je sudija: „Da, ali Vi ne biste bili krivi!’’ Koji cinizam!

Za hitno oslobađanje Dragoljuba Milanovića zauzele su se tada mnoge poznate ličnosti, nobelovac Peter Handke, advokatica Tifani Dikson, novinari Diana Džonston, Angelina Vučić, Milorad Vučelić, Miloš Marković, Vladan Dinić, Vladimir Đukanović, Spomenka Deretić, generali, Božidar Delić, Miloš Đošan, Radovan Radinović, Spasoje Smiljanić, pukovnik Zoltan Dani, nekadašnji ministar inostranih poslova Živadin Jovanović, ambasadori, Džejms Bisset, Ralph Hartmann, Vladislav Jovanović, Borislav Milošević, Vladimir Kršljanin, generalni konzul Miroljub Milanović, profesori, John Peter Maher, Smilja Avramov, Mirko Zurovac, Slavenko Terzić, Uroš Šuvaković, kompozitor Miloš Raičković, kao i 47 poslanika Dume i poznate ruske ličnosti, Sergej Baburin, Valeri Ganišev, Elena Guskova, Konstantin Zatulin, Genadij Zjuganov, general Leonid Ivašov, Mihail Leontjev, Aleksandar Prohanov.

Nažalost, ovi glasovi su tada ignorisani.

Za onu stranu koja u političkim i ratnim obračunima deluje sa pozicije moći, veliki je uspeh kada uspe da stvori preokret počinilac-žrtva, odnosno da izdejstvuje da žrtve njenog ratnog zločina budu osuđene kao počinioci. To je potpuno ispunjenje svekolikog potčinjavanja.

Dragoljub Milanović je nevin!

Tražimo njegovu rehabilitaciju!

Uz veliko poštovanje

 

An den Präsidenten der Republik Serbien, Aleksandar Vučić

Wir, die Unterzeichner dieser Petition, setzen uns dafür ein, dass das Unrecht das Dragoljub Milanović, dem ehemaligen Direktors des RTS/ Radio -Televizija Srbije (Radio- und Fernsehen Serbiens), angetan wurde, korrigiert wird. Er hätte niemals verurteilt werden dürfen. Das Opfer anstelle des Täters zu verurteilen ist nicht nur Unrecht, sondern es ist ein Verbrechen! Und es ermutigt die Aggressoren zum Angriff auf die Pressefreiheit, wie nicht zuletzt der Fall von Julian Assange beweist.

Dass das sogenannte Haager Tribunal und seine Nachfolge-Organisation immer noch serbische Bürger offenkundig bar jeden Recht und jeder Gerechtigkeit zu lebenslangen Strafen verurteilen und menschenunwürdig behandeln, ist der jetzigen serbischen Führung nicht anzulasten, aber es obliegt ihrer Entscheidung, die Ungerechtigkeit an Dragoljub Milanović zu revidieren.

Am 23. April 1999 wurde das Gebäude des RTS um 02.06 Uhr nachts durch NATO-Bomber zerstört und dabei 16 Mitarbeiter getötet, genauso viele wurden verletzt. Dieser Angriff erfolgte ohne jegliche Vorwarnung, während die Mitarbeiter der Nachtschicht gerade ihre Nachrichtensendung vorbereiteten. Es wurde sogar eine Direktübertragung mit einem namhaften ausländischen Politiker erwartet. Direktor Milanović hatte kurz zuvor das Gebäude verlassen und war gerade zuhause angekommen, als ihn die Nachricht ereilte, dass sein Sender bombardiert wurde. Während der Bombardierung hielt sich im Gebäude auch die Mutter des damaligen Ministers für Informationen (des heutigen Präsidenten Serbiens), Angelina Vučić auf, die in dieser Nacht als Bereitschaftsredakteurin mit ihren Kollegen die Nachrichtensendung für 03.00 Uhr vorbereitete.

Einige Wochen vor diesem Verbrechen hatte der Sender eine Aufforderung der Medienhäuser der kriegsführenden Staaten ausgeschlagen, dass ihnen täglich sechs Sendestunden für die eigene Berichterstattung zur Verfügung gestellt werden sollten, woraufhin die NATO völkerrechtswidrig den Sender zum legitimen Angriffsziel erklärte. Der Sender sei ein Teil der „Kriegsmaschinerie“, „diene den Propagandazwecken“ und würde nicht „adäquat“ über die Ereignisse im Krieg, insbesondere nicht über „Massenvertreibungen“ von und „Verbrechen“ an Kosovo-Albanern berichten.

Amnesty International hat den NATO-Angriff auf das RTS-Gebäude als Kriegsverbrechen eingestuft und führte u.a. aus, dass Art. 52 (2) der Genfer Konvention klar militärische und zivile Ziele definiere und Propagandateilnahme kein ausreichendes Argument sei, um eine Einrichtung zum legitimen Angriffsziel zu deklarieren.

Anstelle der NATO-Verantwortlichen wurde 2002 Dragoljub Milanović zu 10 Jahren Haft verurteilt, und zwar wegen eines angeblichen Verstoßes gegen das Gesetz der Allgemeinen Sicherheit und weil er nicht alle Maßnahmen unternommen hätte, die Belegschaft und die Ausrüstung zu schützen und zu evakuieren. Auf seine Bemerkung während der Verhandlung vor dem Gericht: „Wenn ich mit dem Sender an einen Alternativort ausgewichen wäre, hätte es noch viel mehr Tote gegeben“, antwortete die Richterin wörtlich: „Ja, aber Sie wären nicht schuld gewesen!“ Welch ein Zynismus!

Für eine sofortige Freilassung von Dragoljub Milanović hatten sich damals u.a. so bekannte Persönlichkeiten wie der Nobelpreisträger Peter Handke, die Rechtsanwältin Tiphaine Dickson, die Journalisten Diana Johnstone, Angelina Vučić, Milorad Vučelić, Spomenka Deretić, Miloš Marković, Vladan Dinić, Vladimir Đukanović, die Generäle Božidar Delić, Miloš Đošan, Radovan Radinović, Spasoje Smiljanić, Colonel Zoltan Dani, der ehemalige Außenminister Živadin Jovanović, die Botschafter James Bissett, Ralph Hartmann, Vladislav Jovanović, Miroljub Milanović, Borislav Milošević, Vladimir Kršljanin, die Professoren John Peter Maher, Smilja Avramov, Mirko Zurovac, Slavenko Terzić, Uroš Šuvaković, der Komponist Miloš Raičković und 47 russische Duma-Abgeordnete sowie bekannte russische Persönlichkeiten wie Sergey Baburin, Valeri Ganichev, Elena Guskova, Konstantin Zatulin, Gennadi Zyuganov, Gen. Leonid Ivashov, Mikhail Leontyev, Alexander Prokhanov, Gen. Leonid Reshetnikov eingesetzt. Leider wurden diese Stimmen damals ignoriert.

Für eine machtausübende Seite in politischen wie in kriegerischen Auseinandersetzungen ist es ein großer Erfolg, wenn sie eine Täter-Opfer-Umkehr zustande bringt, nämlich die Opfer eines Kriegsverbrechens für die eigenen Taten verurteilen zu lassen. Das ist die Vollendung einer angestrebten Unterwerfung.

Dragoljub Milanović ist unschuldig!

Wir fordern seine Rehabilitierung!

Hochachtungsvoll

 

To the President of the Republic Serbia, Aleksandar Vučić

We, the signatories of this petition, are demanding that the injustice inflicted upon Dragoljub Milanović, the former Director of RTS (Radio Television Serbia) be corrected. He should never have been convicted. To convict the victim, rather than the criminal, is not only unjust; it is a crime! And it encourages the aggressors to attack the freedom of the press as the case of Julian Assange also proves.

The current Serbian leadership cannot be held responsible for the fact that the so-called Hague Tribunal and its successor organization still sentences Serb citizens – obviously devoid of any legal basis or sense of justice – to life sentences and inhumane treatment. However, it is incumbent on you to revise the injustice inflicted on Dragoljub Milanović.

During the night of April 23, 1999, the RTS building was destroyed at 2:06 AM by NATO bombers, killing 16 employees, and leaving as many wounded. This attack occurred without prior warning, right at the time the night shift employees were preparing their newscast, expected to include a live broadcast with a well-known foreign politician. Just prior, Director Milanović had left the building and was just arriving home, when the news reached him that the station had been bombed. During the bombing, the mother of the former Minister of Information (now President of Serbia), Angelina Vučić, was also in the building, and she was on standby with her colleagues that night preparing the news broadcast for 03:00.

A few weeks prior to this crime, media outlets from the warring countries had demanded that RTS grant them six hours daily for their own broadcasts. When the station rejected these demands, NATO – in violation of international law – declared that RTS was a legitimate target for attack, alleging that the station was an element of the "war machinery," was "serving propaganda purposes," and not "adequately" reporting on events in the war, particularly "mass expulsions" of and "crimes" against Kosovo Albanians.

Amnesty International characterized NATO's attack on the RTS building, a war crime, arguing that the Geneva Conventions Art. 52 (2) clearly defined military and civilian targets, and the participation in propaganda is not a sufficient enough argument for declaring a facility a legitimate target for an attack.

Instead of bringing the responsible NATO officials to trial, Dragoljub Milanović was sentenced to ten years in prison in 2002 for an alleged violation of the General Security Law and for not taking all precautions to protect and evacuate the personnel and equipment. In her response to Milanović's remark during the trial that "had I evacuated the station to an alternative location, there would have been many more casualties," the judge literally answered: "Yes, but you would not have been responsible!" What a cynicism!

Among those calling for the immediate release of Dragoljub Milanović at the time were renowned personalities, such as the Nobel Laureate Peter Handke, the attorney, Tiphaine Dickson, the journalist, Diana Johnstone, Angelina Vučić, Milorad Vučelić, Spomenka Deretić, Miloš Marković, Vladan Dinić, Vladimir Đukanović, the Generals Božidar Delić, Miloš Đošan, Radovan Radinović, Spasoje Smiljanić, Colonel Zoltan Dani, the former Minister of Foreign Affairs Živadin Jovanović, the ambassadors James Bissett, Ralph Hartmann, Vladislav Jovanović, Miroljub Milanović, Borislav Milošević, Vladimir Kršljanin, the professors John Peter Maher, Smilja Avramov, Mirko Zurovac, Slavenko Terzić, Uroš Šuvaković, the composer Miloš Raičković and 47 members of the Russian Duma, as well as known Russian personalities such as Sergey Baburin, Valeri Ganichev, Elena Guskova, Konstantin Zatulin, Gennadi Zyuganov, Gen. Leonid Ivashov, Mikhail Leontyev, Alexander Prokhanov, Gen. Leonid Reshetnikov. Regrettably, their voices were ignored at the time.

It is a great triumph for the predominating power in a political or armed conflict, to contrive a reversal in the culprit-victim perception, namely to convict the victims of its own war crimes. This is the ultimate fulfillment of the pursued subjugation.

Dragoljub Milanović is innocent!

We demand his rehabilitation!

Respectfully yours,

 

Президенту Республики Сербия Александру Вучичу

Мы, подписавшие эту петицию, стремимся исправить несправедливость, причиненную Драголюбу Милановичу, бывшему директору RTS / Radio-Televizija Srbije (радио и телевидение Сербии). Он никогда не должен был быть осужден. Судить жертву вместо преступника не только неправильно, это преступление! И это побуждает агрессоров атаковать свободу прессы, о чем не в последнюю очередь свидетельствует случай с Джулианом Ассанжем.

  Тот факт, что так называемый Гаагский трибунал и его организация-преемник, которая очевидно все ещё осуждают сербских граждан к пожизненному заключению и обращаются с ними бесчеловечно, практически без каких-либо прав или справедливости, не может быть возложен на нынешнее сербское руководство. Но решение отменить несправедливость в отношении Драголюба Милановича зависит от них.

 Когда работники ночной смены, 23 апреля 1999 г. в 2:06 утра, готовили выпуск новостей, произошло нападение без предупреждения. Бомбардировщики НАТО разрушили здание РТС, в результате чего 16 сотрудников погибли и столько же получили ранения. Ожидалcя даже прямой эфир с известным зарубежным политиком. Директор Миланович, недавно покинувший здание телекомпании и только что вернувшись домой, получил известие о том, что его канал бомбардировали. Во время бомбардировки мать тогдашнего министра информации (нынешнего президента Сербии) Ангелина Вучич, находилась в здании и вместе с коллегой готовила выпуск новостей к 3 часам ночи.

За несколько недель до совершения преступления, канал отклонил запрос медиа-домов враждующих государств о предоставлении им шести часового вещания в день, для их собственных репортажей, после чего, вопреки международному праву, НАТО объявило канал законной целью для нападения - ссылаясь на то, что канал является частью «военной машины», «служит пропагандистским целям» и не сообщает «адекватно» о событиях войны, в частности о «массовых изгнаниях» и «преступлениях» против косовских албанцев.

Amnesty International оценила это нападие НАТО на здание канала RTS как военное преступление. Организация уточнила что ст. 52 (2) Женевской конвенции чётко опредилает военные и гражданские цели. Участие в пропаганде не является аргументом установления объекта как законной цели для уничтожения.

За предполагаемое нарушение закона об общей безопасности и за непринятие всех мер для защиты и эвакуации рабочей силы и оборудования, в 2002 году, вместо официальных лиц НАТО, к 10 годам тюремного заключения, был приговорен Драголюб Миланович. Во время суда он сказал: «Если бы я переехал в другое место с каналом, было бы намного больше смертей», на что судья дословно ответила: «Да, но это была бы не ваша вина!» Какой цинизм!

За срочное освобождение Драголюба Милановича тогда выступали такие известние личности как лауреат нобелевской премии Peter Handke, адкоты и журналисты Tiphaine Dickson, Diana Johnstone, Angelina Vučić, Milorad Vučelić, Spomenka Deretić, Miloš Marković, Vladan Dinić, Vladimir Đukanović, генералы Božidar Delić, Miloš Đošan, Radovan Radinović, Spasoje Smiljanić, Colonel Zoltan Dani, бывший министр иностранных дел Živadin Jovanović, послы James Bissett, Ralph Hartmann, Vladislav Jovanović, Miroljub Milanović, Borislav Milošević, Vladimir Kršljanin, профессора John Peter Maher, Smilja Avramov, Mirko Zurovac, Slavenko Terzić, Uroš Šuvaković, компонист Miloš Raičković. Также 47 депутатов Госдумы и известные российские деятели как Сергей Бабурин, Валерий Ганичев, Елена Гуськова, Константин Затулин, Геннадий Зюганов, генерал-полковник Леонид Ивашов, Михаил Леонтьев, Александр Проханов, генерал-лейтенант Леонид Решетников. К сожалению к ним тогда не прислушались.

Нельза допустить того, что преступник осуждает жерту за свои же преступления. Особенно если речь идёт о военном преступление.

Драголюб Миланович не виновен!

Мы требуем его реабилитации!

С глубоким уважением,

 

Al Presidente della Repubblica di Serbia, Aleksandar Vučić

Noi, i sottoscrittori di questa petizione, reclamiamo che sia posto rimedio all'ingiustizia che è stata inflitta all'ex direttore della RTS / Radio-Televizija Srbije (Radiotelevisione della Serbia), Dragoljub Milanović. Egli non avrebbe mai dovuto essere condannato. Condannare la vittima al posto dei carnefici non è solamente ingiusto, è un crimine! Ed esso incoraggia gli aggressori ad allungare le mani sulla libertà di stampa, come dimostra peraltro il caso di Julian Assange.

Che il cosiddetto Tribunale dell'Aja ovvero la organizzazione che gli è succeduta, in evidente assenza di qualsiasi diritto o giustizia, continui a condannare all’ergastolo cittadini serbi ed a trattarli in maniera indegna dell'umanità non è da imputare all’attuale classe dirigente serba; però è in capo ad essa di porre rimedio all'ingiustizia inflitta a Dragoljub Milanović.

Il 23 aprile 1999 alle ore 02:06 l’edificio della RTS fu distrutto da bombardieri della NATO ed in quella occasione furono uccisi 16 lavoratori e molti altri furono feriti. Questo attacco si verificò senza alcun preavviso mentre i lavoratori del turno di notte preparavano il notiziario. Era prevista persino una diretta con un importante esponente straniero. Il direttore Milanović poco prima aveva lasciato l'edificio ed era appena arrivato a casa quando lo raggiunse la notizia che il suo canale TV era stato bombardato. Durante il bombardamento si trovava nell'edificio anche la madre dell'allora Ministro dell'Informazione (l’attuale Presidente della Serbia), Angelina Vučić, la quale quella notte in qualità di redattrice a chiamata preparava il notiziario delle 3:00 con i suoi colleghi.

Alcune settimane prima di questo crimine, il canale televisivo aveva rigettato la richiesta dei media dei paesi belligeranti di concedere loro ogni giorno sei ore di trasmissioni per fornire la loro versione dei fatti; perciò la NATO, in spregio al Diritto Internazionale, aveva dichiarato il canale come obiettivo legittimo per un attacco. Il canale era stato definito parte della “macchina da guerra”, “al servizio di obiettivi propagandistici”, che non riferiva “adeguatamente” sugli episodi bellici soprattutto riguardo alle “pulizie etniche” ed ai “crimini” ai danni degli albanesi-kosovari.

Amnesty International ha annoverato l'attacco della NATO sull'edificio della RTS come crimine di guerra, tra l’altro evidenziando come l’Art. 52 (2) della Convenzione di Ginevra definisca chiaramente gli obiettivi militari e civili e come il contribuire alla propaganda non sia sufficiente per poter dichiarare una istituzione come legittimo obiettivo d’attacco.

Al posto dei responsabili della NATO, nel 2002 è stato condannato a 10 anni di carcere Dragoljub Milanović per presunta contravvenzione alla Legge sulla Sicurezza Pubblica e per non avere preso tutte le misure per difendere e per evacuare gli addetti e le attrezzature. Come egli stesso notò durante il dibattimento davanti al Tribunale: “Se con il canale televisivo ci fossimo trasferiti in un luogo alternativo, ci sarebbero stati ancora più morti”, al che la giudice rispose: “Si, ma lei non sarebbe stato colpevole!” Che cinismo!

Per l'immediato rilascio di Dragoljub Milanović all'epoca si erano pronunciate, tra le altre, note personalità come il premio Nobel Peter Handke, l’avvocato Tiphaine Dickson, la giornalista Diana Johnstone, Angelina Vučić, Milorad Vučelić, Spomenka Deretić, Miloš Marković, Vladan Dinić, Vladimir Đukanović, i generali Božidar Delić, Miloš Đošan, Radovan Radinović, Spasoje Smiljanić, il colonnello Zoltan Dani, l’ex Ministro degli Esteri Živadin Jovanović, gli ambasciatori James Bissett, Ralph Hartmann, Vladislav Jovanović, Miroljub Milanović, Borislav Milošević, Vladimir Kršljanin, i professori John Peter Maher, Smilja Avramov, Mirko Zurovac, Slavenko Terzić, Uroš Šuvaković, il compositore Miloš Raičković e 47 deputati russi della Duma nonché famose personalità russe come Sergey Baburin, Valeri Ganichev, Elena Guskova, Konstantin Zatulin, Gennadi Zyuganov, il gen. Leonid Ivashov, Mikhail Leontyev, Alexander Prokhanov, il gen. Leonid Reshetnikov. Purtroppo quelle voci allora furono ignorate.

In controversie politiche o belliche è un grande successo, per una delle parti, se può ottenere l’inversione dei ruoli di carnefici e vittime, facendo condannare per le sue proprie azioni le vittime di un crimine di guerra. Questo è il completamento di un processo di sottomissione.

Dragoljub Milanović è innocente!

Noi chiediamo la sua riabilitazione!

Con osservanza

 

 

 

 

 

 

 

 


Gordana Milanovic-Kovacevic    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisujući ovlašćujem Gordana Milanovic-Kovacevic da preda informacije koje pružam na ovom obrascu onima koji imaju ovlašćenja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Molimo da imate u vidu da odgovaranjem na ovu poruku ne možete potvrditi da ste dali svoj potpis.




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...