Ulica Milana Mladenovica u Krusevcu

Obozavaoci lika i dela Milana Mladenovica,pokrecu inicijativu da jedna od ulica grada Krusevca ponese naziv ovog velikana.Zelimo da sacuvamo secanje na vizionara,kosmopolitu,pesnika i rok muzicara.Zbog svih onih koji vole i cene ono sto je on uradio kao i zbog onih generacija koje nam tek dolaze,kako bi im ukazali da smo umeli da ako nista drugo,ono bar,sacuvamo secanje na nekog ko je bio avangarda.Neizmerno cemo biti zahvalni svima onima koji potpisu i podrze ovu inicijativu.

 

Biografija

Detinjstvo i mladost

Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice i majke Danice (iz Makarske). U šestoj godini se sa porodicom seli u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko, o čemu je rekao:

 

Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd.

1970. godine porodica Mladenović prelazi u Beograd. Milan pohađa Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem, osniva svoj prvi bend - Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u ŽarkovuŽelezniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i dva samostalna koncerta u SKC-u. Poznatije numere Limunovog drveta bile su: „Da li se sećate?”, „Sedmi krug”, „Oko moje glave”, „Limunovo drvo”, „Ne veruj” i „Gubitak”. U to vreme Milanovo društvo postaje aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas (en. new wave).

Muzička karijera

Godine 1980. zajedno sa Mihajlovićem, Dušanom Kojićem - Kojom i Ivanom Vdovićem - Vdom, Mladenović osniva svoj prvi značajniji sastav - Šarlo Akrobata. Prvi nastup su imali aprila 1980. godine u SKC-u, kao predgrupa Pankrtima.Nekoliko pesama grupe ("Niko kao ja", "Ona se budi", "Oko moje glave", "Mali čovek") ubrzo je objavljeno na kultnoj kompilaciji "Paket aranžman", a 1981. godine izlazi prvi i jedini album benda - "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...", koji se smatra jednim od važnijih albuma jugoslovenskog novog talasa.Šarlo Akrobata se nakon toga raspada usled međusobnih nesuglasica između Milana i Dušana.

Postava Ekatarine Velike 1986. godine

Krajem 1981. godine, Milan Mladenović sa Dragomirom Mihajlovićem, drugarom iz bivšeg benda Lumunovo drvo, formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II“ na kojem se nalaze čuvene numere "Aut", "Jesen", "Radostan dan", "Treba da se čisti", "Ja znam" i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme "Vrt" i "Platforme" potpisao je Gagi, a muzika je zajednička.U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe.Mihajlović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime - "Ekatarina Velika". U EKV dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firči (eks Luna), umesto Vda. Godine 1985. izlazi istoimeni album "Ekatarina Velika" koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Fece se kratko zadrzava u bendu, te za bubnjevima dolazi Ivan Rankovic Raka (Tvrdo srce i velike usi). Album iz 1986., "S vetrom uz lice", lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa Ekatarinom, Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova "Gustaf i njegovi dobri duhovi" i "Fit". 1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta", a sledeće godine i u filmu Darka Bajića "Crna Marija" gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru -{"Bus Station"}-. Krajem osamdesetih piše muziku za jednu pozorišnu predstavu na kojoj još rade i Vlatko Stefanovski, Đorđe Erić, Zoran Petrović i drugi.

Antiratni angažman

Milanov grob na beogradskom Novom groblju

Početkom jugoslovenskih ratova1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers iElektrični orgazam formira projekat "Rimtutituki", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam septembra 1993. godine sviraju antiratne koncerte u PraguBerlinu sa zagrebačkim sastavomVještice u okviru akcije "Ko to tamo pjeva".

U vreme opsade Dubrovnika, Milan je pozvao publiku da minutom ćutanja odaju počast bombardovanom Dubrovniku i njegovom stanovništvu. Međutim, gomila ostrašćenih nacionalista je glasno negodovala, a čuli su se čak i pozivici „uhapsite ga”.Kada je trebalo da gostuju Rimtutitukijem u Banjaluci tokom rata, Milan je iz protesta otkazao nastup zato što je ekplozivom srušena najstarija i najpoznatija banjalučka džamijaFerhadija iz 1579. godine.

 

Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao![6]

Put u Brazil

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem - Subom (alijas Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzičara snima album -{"Angel’s Breath"}- („Dah anđela“). Po Milanovim rečima, „to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem”.Milan zatim odlazi u Pariz, gde je režirao spot za pesmu "Crv".

Bolest i smrt

U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa. Milan Mladenović je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

 

 


Dusan Dule Djordjevic    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem, ovlašćujem Dusan Dule Djordjevic da preda moj potpis onima koji imaju moć odlučivanja po ovom pitanju.


ILI

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije.online u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...

Facebook