Петиција да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

Петиција да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

Јаков-Тумански-1.jpg

Скупштини општине Ивањица

            На основу чл.91. Статута општине Ивањица („Службени гласник Републике Србије“, број 1/2019), у складу са непосредним учешћем грађана у раду локалне самоуправе, а прописане Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/2007; 83/2014 – др.; Закон, 101/2016 – др. Закон 47/2018), грађанин Младомир Ћурчић, публициста из Ивањице, подноси:

ПЕТИЦИЈУ

са захтевом за достављање одговора

        Покретање Петиције односи се на промену имена гимназије у Ивањици, а у сврху да се у наслову имена гимназије дода име, односно да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

     У прилогу ове Петиције налази се биографија Јакова Арсовића.

ЖИВОТОПИС СВЕТОГ ЈАКОВА АРСОВИЋА

       Радоје Арсовић рођен је у Маскови, подно Јавора, 13. децембра 1893. године, у браку Јефте и Саве Арсовић. После завршене основне школе у Миланџи, гимназијско образовање је стекао у Чачку. Учествовао је у Балканским и Првом светском рату. Прошао је кроз Албанску Голготу. Са Крфа је послат у Француску, као и велики број српских ђака и студената. Студирао је на факултету у Монпељеу, где је и дипломирао. Први светски рат завршио је у чину наредника Српске краљевске војске. Због одличних оцена на студијама, Српска краљевска влада стипендирала је његове последипломске студије. Докторирао је филозофију на Универзитету у Монпељеу, 1924. године. Одбранио је докторску тезу на тему „Мисли Блез Паскала“. Био је виђен за највише функције у српској дипломатији на тлу Француске, а потом и на највишим функцијама Министарства иностраних дела владе Краљевине СХС/Југославије.

          Приликом једног годишњег одмора у Врњачкој Бањи, упознао се са учењима владике Николаја Велимировића. Потом се и упознао са њим, што је довело до радикалне промене у његовом животу. Световни живот је напустио 1933. године, и почео свој живот у монашкој заједници. У најдужем периоду живео је у манастиру Жичи, где је био искушеник. Водио је штампарију Жичке епархије, која је штампала и издавала више листова и часописа, за које је понекад писао или преводио текстове других аутора и сам др Радоје Арсовић. Чин монашког пострига добио је у Жичи, пред Други светски рат, када је добио и монашко име – Јаков.

       За време окупације, када су припадници Југословенске војске, под командом пуковника Драгољуба Драже Михаиловића,  дошли да заштите манастир Жичу од Немаца, догодило се и немачко бомбардовање Жиче. Том приликом, Јаков Арсовић је, Божијом промисли, преживео то бомбардовање. Пошто је манастир био девастиран, монашко братство се расуло у више различитих манастира. Монах Јаков је провео Други светски рат боравећи у различитим манастирима, а најчешће у средњевековном манастиру Љубостињи. Током рата, ђенерал Дража Михаиловић наредио је оснивање Верског курса за младе богослове, који су имали бити упућени у јединице војске под његовом командом, као војни референти. Верски курс су држали најумнији и највећи духовници монаштва СПЦ, који су нису били у затворима Немаца, попут Аве Јустина Поповића и Јакова Арсовића.

       По доласку комуниста на власт, у јесен 1944. године, велики део монаштва и свештенства СПЦ био је шиканиран, злостављан, а много њих је било и убијено. Сличну судбину имао је и др Јаков Арсовић. Више пута је хапшен и премлаћиван од озне. Приликом једног одласка из затвора озне у Београду, на путу према манастиру Тумане, премлатила га је локална озна у једном селу, а од тих убоја се разболео и умро. Сахрањен је у манастиру Тумане, а приликом отварања његовог гроба, у децембру 2014. године, примећено је његово нетрулежно тело. Српска православна црква га је прогласила за  преподобног Јакова Новог Туманског, 2017. године, и унела његово име у свој календар, и прославња га 8. августа по Јулијанском, а 21. августа по Грегоријанском календару.

       Слава његовог имена у оквиру верног народа Српске православне цркве се од тог доба све више шири, али то није сразмерно са његовом славом у родном крају. Црквена општина у Ивањици се још увек није удостојила да одржава духовне вечери посвећене Светом Јакову Арсовићу. Велики број верника из Моравичког краја и Ивањице одлази, организовано или самостално, у манастир Тумане, да се поклони и помоли над његовим моштима, незнајући да је он рођен управо у њиховом завичају. То је постало толико очигледно, да већ више интелектуалаца и духовника сматра да се не ради о случајности.

      Гимназија у Ивањици постојала је, са одређеним прекидима, још од времена Краљевине СХС/Југославије. Константно постоји и ради више од седам деценија. Образовала је и васпитала многе српске научнике и угледнике, а неки од њих су стекли и највиша звања у српској академској заједници. Нико, међутим, није остао својим животом и после живота толико цењен и поштован колико је то данас Свети Јаков Нови Тумански. Било би корисно и за ову установу, Ивањичку гимназију, као и за саму варош и целу општину, за будуће генерације које ће тек проћи преко клупа учионица гимназије, да ивањичка гимназија понесе име – „Свети Јаков Арсовић“. То би најбоље показало којем идентитету, као ознаци карактера и културног обрасца, тежи једна просветна установа и народ чија деца уче у њој.  


Младомир Ћурчић    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

Potpisivanjem prihvatam da će Младомир Ћурчић moći da vidi sve informacije koje pružim na ovom obrascu.

Nećemo prikazati vašu imejl adresu javno na mreži.

Nećemo prikazati vašu imejl adresu javno na mreži.


Dajem saglasnost za obradu informacija koje pružam u ovom obrascu u sledeće svrhe:




Plaćeno reklamiranje

Ovu peticiju ćemo oglasiti za 3000 ljudi.

Saznaj više...