Otvoreno pismo ministru nauke

#119: -

Important Note: The above publication fee is for the papers with up to ONLY 4 authors. In case the paper has more than 4 authors, an extra 100 Euro will be charged per extra author, regardless of his/her country. It should be noted that the First Author is responsible for paying the total publication fee.

Il je restoran il je autoskola il je ttem/helathmed - privatni izdavac


Restoran IL CUORE, http://preporucite.com/?p=3607, Grbavička 8a, 71000 Sarajevo

u svakom slucaju nije u pitanju univiverzitetski objekat. Odatle

Name of Beneficiary: Mensura Kudumovic,

Beneficiary Address: Grbavicka 8a 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

"Kakve su ovo gluposti da se u TTEM i HealthMed placa preko 1000 eura. Za ovo bi redakcije ovih casopisa trebale da tuze inicijativni odbor ove "mutne" peticije. Znam provereno da se na recenziju ceka od 3 do 4 meseca (na publikovanje se ceka i duze od 6 meseci), postoje 3 recenzenta, nakon prihvatanja ili odbijanja se uredno dobiju komentari recezenata. Kotizacija je ukupno 500 eura."

Gde to pise na http://www.ttem.ba/ ??

#127: Olja - Od traca do istine

DRUNPP-SARAJEVO, BOLNICKA BB, SARAJEVO, BOSNIA & HERCEG, 71000

#129: - Re: Od traca do istine

TTEM/HEALTHMED

adresa na http://ip-science.thomsonreuters.com/mjl/

DRUNPP-SARAJEVO, BOLNICKA BB, SARAJEVO, BOSNIA & HERCEG, 71000

DRUNPP-SARAJEVO http://www.drunpp.ba/contact.htm (we are a non-profit organisation funded since 2006 in Sarajevo of Bosnia and Herzegovina.)

Zaposlen sam na tehničkom fakultetu jednog našeg univerziteta kao redovni profesor, izabran po novim kriterijuma koji nisu važili za moje starije kolege... Nisam doktorirao na fakultetu gde sam zaposlen, već na drugom, prestižnijem, kod mentora koji je "legenda" u oblasti kojom se bavim.

Iako sam u ranija zvanja biran po "starim" (nonSCI lista) kriterijumima, ispunjavao sam uslove i za više zvanje (objavljeni radovi, monografije, praktični rezultati, status u naučnoj, stručnoj i obrazovnoj zajednici...). Recenzent sam i član editorial boarda u nekim međunarodnim časopisima, angažovan na projektima koje finansira Ministarstvo i na ekspertskim poslovima koji se komercijalno vrednuju na tržištu transfera znanja i nastavnik na predmetima osnovnih, master i doktorskih studija (na mom i na još jednom fakultetu). 

Moje mišljenje u vezi sa "formalnim" kriterijumima za izbor u zvanje i napredovanje...

a) Formalni kriterijumi omogućavaju da neko ko ne zaslužuje zvanje (mediokritet u naučnom i stručnom smislu) stekne to zvanje, a da mu to niko ne može da ospori jer ima bodove, traženi broj i strukturu rezultata, citata...

b) Ovakvi kriterijumi na tehničkim fakultetima, u nekim zemljama, ne postoje - tamo vas cene kad napravite nešto "...što dobro radi, donosi prihod ili je inovativno/kreativno...". Za one koji nisu "praktičnog duha" postoje tzv. "fundamentalne" nauke... Dodatni kriterijum za napredovanje je da ste aktivni: da publikujete radove, knjige, organizujete skupove, dovodite istaknute gostujuće predavače, uvodite nove oblasti/predmete  ili na bilo koji drugi način doprinosite instituciji u kojoj ste. Možete  da pretpostavite kakva je bila reakcija kolega iz drugih država kad sam im spomenuo tzv. SCI listu kao presudni kriterijum...

c) Kvalitet radova koji su objavljeni u časopisima sa tzv. SCI liste je diskutabilan u sasvim dovoljnom broju slučajeva da bi tom kriterijumu trebalo dati drugorazrednu ulogu, a o dopisivanju "koautora" bolje i da ne govorimo. Insistiranje na časopisima na SCI listi kao jedinom vrednom pokazatelju nečijeg rada sigurno će obezvrediti sve ostale oblike prezentovanja rezultata - nazire se kraj naučnih skupova i časopisa koji nisu ni na jednoj listi...

d) Recenzenti, u nedopustivo velikom broju slučajeva, ne razumeju finese rada koji recenziraju, nisu eksperti u oblasti iz koje je rad, vrše pritisak (ne uvek otvoren) na autore rada da ih citiraju, često zovu u pomoć prave eksperte da im pomognu u recenziji...

e) Komisije za izbor u zvanje su postale nepotrebne, jer sada neki "referent vulgaris" može da izbroji bodove/citate i izabere ili neizabere nekog.

f) Čuveni Pavle Savić je jednom rekao da nam sledi "...osveta ponavljača...". A šta da radimo sa "...terorom štrebera... "?

I na kraju... zašto ovu peticiju ne bi trebalo potpisati? Ne samo zbog činjenice da namere autora peticije nisu u službi razvoja etičkih principa u vrednovanju rezultata, već i zbog nastojanja da se eventualni potpisnici angažuju kao radna snaga na promeni "odnosa moći", koji autorima peticije ne odgovara...

Prof. dr Ljiljana Marković-Denić: VREDN0VANJE NAUČNOG DELA
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Beograd,
http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/35909.pdf

BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

Jedan autor: doprinos = 1
Više (n) autora:
- doprinos svakog autora = 1/n

ili

- dva autora- doprinos prvog 0,7
“ drugog 0,3
- više od dva autora (modifikovano) – doprinos prvog 0,5
“ drugog 0,25
“ trećeg 0,15
“ ostalih (podeliti ravnomerno) 0,1
- doprinos prvog autora je 100, a svakog
sledećeg upola manji od prethodnog

#131: Posmatrač - Ne potpisujem. ali nisam neutralan...

Vi kao posmatrač ste u svim stavkama potrvrdili da se slažete sa svim u peticiji, a na kraju tvrdite da je ne treba potpisati "zbog nastojanja da se eventualni potpisnici angažuju kao radna snaga na promeni "odnosa moći", koji autorima peticije ne odgovara". Žalosno profesore. Očigledno da Vama autori neodgovaraju.

Odgovor na #133...

Niste dobro analizirali ono što sam napisao: protiv sam FORMALNIH kriterijuma (rad na SCI listi je jedan od tih) kao primarnih, a autori peticije (i većina potpisnika, verovatno) samo za nekakvo "unapređenje" formalnih kriterijuma, uglavnom primenom represivnih mera (skidanje nekih časopisa sa liste). U pitanju je, dakle, konceptualna razlika.

Postoji i etička razlika u motivu. U tom smislu, naglašavam da autore peticije čak ni ne poznajem, ali toliko dugo radim svoj posao, da mi je dobro poznata vrsta koja u Srbiji uglavnom zauzima vodeća mesta u ministarstvima, radnim grupama, matičnim odborima, recenzentskim komisijama... Ova peticija je više promocija, referenca ili performans takvih (autora i potpisnika), nego ozbiljna namera da se stvari POPRAVE, a ne samo promene.

Da rezimiram: potpuno je legitimno ne učestvovati u nečemu što je samo nominalno prihvatljivo, ako je inicijalni motiv etički neprihvatljiv. Kad namera bude iskrena i ozbiljna, sugerisaću potpisivanje... Do tada ću da se bavim samo svojim poslom.

#131: Posmatrač - Ne potpisujem. ali nisam neutralan...

Izgleda da ako bi se  promenio "odnos moći" da bi  Vaša moć pala ........To Vas brine??? A ne etički principi....

Prednost mog položaja je što nemam baš nikakvu moć niti me moć zanima (ispunjavaju me sasvim druge vrednosti), pa je moja zainteresovanost za ovaj problem iskrena i bez ikakve zadnje namere...

#132: Justice - BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

Besmisleno je koristiti matematiku u vrednovanju necijeg učešća u kreiranju nekog istraživanja i publikovanja istraživačkih rezultata. Pa zašto postoje timovi? Ne govorim ovde o fingiranim timovima, već istinskim. To je imperativ u mnogim istraživačkim oblastima. Ako se radi istraživanje laboratorijskog tipa, pa se normalno koristi više metoda i istraživačkih pristupa, zar iko danas može da očekuje da će jedan čovek raditi npr. istovremeno i na ekpserimentalnim životinjama i ćelijskim kulturama i biohemijskim, citohemijskim i DNK analizama. Ko bi pristao da u "raspodeli poena" bude manje vrednovan? Eto puta da se i saradnja u istraživanjima i formiranje dobrih timova dovede u pitanje, a time i dobri rezultati naše nauke. Što manje normiranja, to je bolje. Ali, ono je neminovno da postoji. Zato treba da se bavimo ovim pitanjima i u tom smislu vidim potrebu da se podrzi peticija. Ovo je jedan od načina da se oglasimo u vezi problema koji kod nas u nauci postoje.

#136: Posmatrač - O moći...

Iz Vešeg pisanja to se nikako ne može zaključiti.

#138 - iz vašeg čitanja zaključujem da vam je rasprava jedini cilj... :)

Ozbiljno... Veoma se razlikuju kriterijumi o tome šta su relevantni rezultati u: društveno-humanističkim, biološko-medicinskim, prirodno-matematičkim i tehničkim disciplinama/naukama, pa je veoma korisno da se razdvojimo i formulišemo pravila "lepog ponašanja" za svaku struku posebno.

Činjenica da u nekim naukama ima više prostora za zloupotrebe, a da negde to skoro i ne postoji, ukazuje na neophodnost razdvajanja. U tom smislu lekar, tehnolog ili filozof ne bi trebalo da formulišu kriterijume, na primer, elektro-inženjeru.

#131: Posmatrač - Ne potpisujem. ali nisam neutralan...

Iz svih razloga navedenih po stavkama od a do f, ja sam se odlučio da potpišem.

#139: Posmatrač - Predlog rešenja...

Pa profesore upravo tako. Treba predlagati konkretna rešenja , a evo prilike za to. Nemojte minirati nešto što valja. Evo šanse da se peticija dopuni. Nemojte potpisivati, ali dajte konkretne predloge i Vi  i svi ostali .Sve što ste pisali je uglavnom u skladu sa peticijom.

Prof. dr Ljiljana Marković-Denić: VREDN0VANJE NAUČNOG DELA
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Beograd,
http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/35909.pdf

BROJ RADOVA

Neki hemičari: preko 1500 radova.

Matematičar Kurt Godel: 5 samostalnih radova, njegov drugi rad se smatra jednim od najvažnijih dometa nauke uopšte.

Evo kako se radi u renomiranim casopisima. Redosled autora u naslovu rada je bitan i na kraju rada u Author Contributions se vidi ko je sta radio:

Author Contributions

Conceived and designed the experiments: ..., ..., ... . Performed the experiments: ..., ..., ... . Analyzed the data: ..., ..., ... . Contributed reagents/materials/analysis tools: ..., ..., ... . Wrote the paper: ..., ..., ... . Directed the research: ..., ..., ... .

#144: Team model - Za Peru da nauci

Pera se slaže sa "team" modelom. Naučio je.

Sprema se žestok udarac na tajkune

ZAKON O POREKLU IMOVINE. Sva imovina od 2000. godine do danas za koju se posumnja da je stečena na sumnjiv način biće ispitana, a zatim i zaplenjena. (http://www.kurir-info.rs/sprema-se-zestok-udarac-na-tajkune-clanak-481683)

Vreme je i da se država obračuna i sa naučnom mafijom!!!

#136: Posmatrač - O moći...

Kljuc je upravo ovo:
e) Komisije za izbor u zvanje su postale nepotrebne, jer sada *svaki* "referent vulgaris" može da izbroji bodove/citate i izabere ili neizabere nekog.       

Dakle, sve se svodi na namicanje bodova, hiperprodukciju slabih ili nikakvih rezultata, prepakivanje istih u nekoliko casopisa, i potpisivanje na tudje radove. Ni prethodna a ni ova garnitura naravno nemaju iskrenu zelju da se to promeni, vec samo da moc predje iz jednog centra u drugi. Primer: Zamislite da bude obavezna prezentacija rezultata pre slanja rada u casopis, pa ko bi to prihvatio? A i sama cinjenica da seminari skoro da i ne postoje govori o tome kakav je kvalitet istrazivanja koji se vecinom obavlja. Doduse, papir zaista trpi sve.

#132: Justice - BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

Politiku naucnog istrazivackog rada diktiraju profesori   jer u svim telima MPNTR vecinu cine oni.

Sistem finansiranja projekata i vrednovanja istrazivaca  je direktno proporcionalan unistavanju instituta a obrnuto proporcionalan interesima  fakultetima, pre svega profesorima i njihovim bankovnom racunima (cast cestitim profesorima).

Obrazlozenje:

Profesori su kreirali ovaj sistem i napravili zakonski alat da funkcionisu . Plate od profesure (postoji profesor koji predaje na 23 fakulteta u Sbiji i okolnim zemljama),  dodaci od nauke, placena mentorstva, inovacioni centri (pogledaj te spisak odobrenih inovacionih projekata, pojedini su dobili preko 10 projekata), članskva u UO......nema kraja. Radove im pisu studenti i uslovljavaju im odbrane publikovanjem u  vodecim casopisima.  A onda dodje doktor pripravnik (po Bolonji) u institut i suoci se surovo sa svojim neznanjem u radu sa tehnicarima.

Napominjem da se  mnogi doktorati od ideje do krajnje realizacije odrade u institutima, pri cemu kolege koje ih vode na kraju ne budu ni clanovi komisija , jer tako nalazu pravila fakulteta. Ovako postavljen sistem visokog obrazovanja i zakona o NIO stancuje nekvalitetene kadrove sa jedne strane i ugozavaju opstanak instituta sa druge strane.